foto-ilustracija-profimediafoto-ilustracija-profimedia

Готово 80 одсто промета алкохолних пића у Србији чини нелегална трговина, због чега држава губи десетине, ако не и стотину милиона евра годиншње, кажу у Групацији увозника и дистибутера алкохолних пића.

Тај алармантан података показује да је сива економија горући проблем у индустрији алкохолних пића, каже председник Групације увозника и дистибутера алкохолних пића у Привредној комори Србије Милош Илић.

„Наша одговорност је у овом сегменту јако велика зато што нелегални промет алкохолним пићима значајно угрожава и живот и здравље потрошача“, рекао је Илић који је данас учествовао на округлом столу у Привредној комори Србије „Заједно против сиве економије“ на коме су били и представници произвођача.

Навео је да су удружања дистрибутера и произвођача припремила ходограм, односно план активности инспекцијских служби у борби против сиве економије у области алкохола.

„Следимо добру праксу ходограма у индустрији дувана, текстила као и у индустрији кафе и желимо да и наш ходограм постане део националног плана за борбу против сиве економије“, каже Илић и додаје да допринос државе треба да буде у додатном ангазману инспектора, њиховој едукацији и опреми.

Сматра да су губици државе због сиве економије у области алкохола знатно већи него што би била инвестиција у додатне службенике у инспекцијама.

Председник Групације произвођача јаких алкохолних пића у ПКС Иван Урошевић упозорио је да су подаци алармантни у последњих 10 година, те да регистровани произвођачи ракије све мање имају снаге у борби против сиве економије.

„Морају неке ствари да се промене, иначе наш национални производ је у великом проблему. Све је мање произвођача који имају снаге да се озбиљно баве овом производњом, а то се аутоматски одражава и на сам квалитет производа“, каже Урошевић.

Истакао је да је важно знати шта се налази у промету и шта кроз угоститељске објекте и кроз нелегалну продају завршава на нашим трпезама, с озбиром да је пиће такође прехрамбени производ и да је у његовом случају Закон о безбедности хране такође један од кровних закона.

С обзиром да често сви кажемо, додаје Урошевић, да је ракија наш национални производ, крајње је време да се тако према њему и опходимо.

„Ракија је један од ретких производа који нико не може да фалсификује па чак ни Кинези, с обзиром да се ради о производу од воћа са нашег терена и има своје специфичности. Мислим да је ово прозвод који треба ми сами да ценимо много више и да се бавимо њиме“, каже Урошевић.

Број регистрованих произвођача ракије се, наводи, стално менаја, а по последњој евиденцији има их око 500, док их је у 2009. било скоро 2.000, те да је нажалост број оних који се баве производњом ракије које систем не види далеко већи.

„Можемо да претпоставимо да се сигурно тих 1.500 који су некад били регистровани, а више не постоје у регистру и даље баве тиме, а сигуран сам да има много више оних који су накнадно ушли у овај посао“, рекао је Урошевић.

Секретар Удружења за трговину Привредне коморе Србије Жарко Малиновић каже да ПКС у последње две године активно ради на борби против сиве економије, јер је за привреду то један од приоритета.

„Управо ходограми јесу један од начина како ствари могу да се решавају штемски тако што ће и сви надлежни органи, а са друге стране привреда, заједно радити на смањењу сиве економије и на стварању фер и конкурентног тржишта“, рекао је Малиновић.

За решавање тог проблема, наводи Малиновић, потребан је заједнички ради, али и указивање на конкретне проблеме који се дешавају у пракси и на оне који непоштено обављају своју делатност.

Како је рекао, сами привредници на терену најбоље знају ко су њихови конкуренти који се баве нелегалном трговином, а ходограм је најбољи одговор, јер даје јасне назнаке када, у ком периоду године и који инспекцијски орган треба да се ангажује како би се решавао узрок проблема, а не да се само бавимо последицама.

ТопПрес/ Извор: Танјуг