Грађани Србије одлучују на Републичком референдуму о промени Устава у области правосуђа који ће бити спроведен на гласачким местима у периоду од 7 до 20 сати.
О чему грађани одлучују?
Референдумско питање гласи „Да ли сте за потврђивање Акта о промени Устава Републике Србије?“, о којем ће се грађани изјаснити заокруживањем одговора „да“ или „не“.
Промену Устава предложила је Влада Србије у циљу обезбеђивања веће независности, ефикасности и одговорности судства, веће самосталности и одговорности јавног тужилаштва, бољу заштиту права грађана и јачање владавине права.
Амандмани предвиђени Актом о промени Устава односе на само правосуђе и њима се не мењају други делови Устава.
Наиме, амандманима се, како указују стручњаци, предвиђају додатне гаранције за независност судства и судија, гарантује се и сталност судијске функције и предвиђа да ће највиши суд у Републици бити Врховни суд.
Мењају се заправо уставне одредбе о уређењу судова и јавних тужилаштава, а имајући у виду да постоји међузависност између ових одредби и других одредби Устава, измењени су и чланови који се тичу начела поделе власти, надлежности Народне скупштине, начин одлучивања у Народној скупштини и састав Уставног суда, као и избор и именовање судија Уставног суда.
Према предложеним амандманима, судије, председника Врховног суда и председнике судова бираће Високи савет судства (ВСС), а не више Народна скупштина, а предвиђене су и промене у организацији јавног тужилаштва које треба да обезбеде самосталност и одговорност јавних тужилаца.
Главне јавне тужиоце и јавне тужиоце бираће Високи савет тужилаца, а не више Народна скупштина.
Прокламовано је и да је судија независан, као и да је забрањен сваки непримерени утицај на судију у вршењу судијске функције.
Укида се први избор судија на мандат од три године и гарантује сталност судијске функције, која траје од избора за судију док судија не наврши радни век.
Предвиђени су и разлози из којих судији може пре времена да престане функција, што значи да се законом не могу прописати други разлози.
Одлуку о престанку функције може да донесе само орган који судије и бира – ВСС.
Амандмани предвиђају и промену назива највишег суда у Републици, па ће уместо Врховни касациони суд тај суд носити назив Врховни суд, који је према објашњењу Републичке изборне комисије у складу са правном традицијом Србије, као и са надлежностима које традиционално има највиши суд у држави.
Предложеним решењима се укида избор судија у Народној скупштини и предвиђа се избор искључиво од стране ВСС.
Тај орган чиниће 11 чланова од којих су шест судије које бирају њихове колеге судије, четири истакнута правника које бира Народна скупштина и председник Врховног суда који.
Представници извршне и законодавне власти ће на овај начин у потпуности бити искључени из избора судија, а исто важи и за избор председника Врховног суда и председнике судова, које ће такође бирати ВСС.
За чланове ВСС из реда истакнутих правника могу бити изабрана лица са најмање 10 година искуства у правној струци, који не могу бити чланови политичке странке и морају бити достојни ове функције.
Њих ће бирати Народна скупштина после спроведеног јавног конкурса, а детаљни услови за конкурс биће прописани законом.
Највеће промене тичу се организације јавног тужилаштва и предвиђају да функцију јавног тужилаштва врше Врховни јавни тужилац, главни тужиоци и јавни тужиоци.
Главни тужиоци вршиће функцију садашњих јавних тужилаца, а садашњи заменици јавних тужилаца постаће јавни тужиоци и вршиће функцију јавног тужилаштва заједно са главним јавним тужиоцима.
Предвиђеном променом обезбеђује већа самосталност и одговорност носилаца јавнотужилачке функције, јер ће поступајући јавни тужилац именом и презименом одговарати за свој предмет, јер је он у контакту са странкама (окривљени ми оштећеним) а не јавни тужилац који сада стоји иза сваке одлуке тужилаштва, иако нема непосредан контакт са странкама и не поступа у предметима.
У складу са називом највишег суда промењен је и назив највишег јавног тужилаштва које се више неће звати Републичко јавно тужилаштво већ Врховно јавно тужилаштво, а којим руководи Врховни јавни тужилац.
Амандмани предвиђају и да главне јавне тужиоце и јавне тужиоце бира Високи савет тужилаца, а не више Народна скупштина на предлог Владе.
Међутим, само ће Врховног јавног тужиоца и даље бирати Народна скупштина на предлог Високог савета тужилаца, после спроведеног јавног конкурса.
Високи савет тужилаца биће самосталан државни орган који обезбеђује и јемчи самосталност и јавног тужилаштва, Врховног јавног тужиоца, главних јавних тужилаца и јавних тужилаца.
Овај орган има 11 чланова од којих су пет јавни тужиоци које бирају главни јавни тужиоци и јавни тужиоци, четири истакнута правника које бира Народна скупштина, Врховни јавни тужилац и министар надлежан за правосуђе.
Амандманима је предвиђено да министар не може да гласа у поступку утврђивања дисциплинске одговорности јавних тужилаца.
Гласање на референдуму уз поштовање епидемијских мера
Према упутству РИК-а, у складу са епидемијским мерама, на гласачким местима за референдум обавезно је ношење маске.
На гласачком месту треба обезбедити размак од најмање једног и по метра између чланова гласачког одбора, као и свих других лица која имају право да бораве на гласачком месту.
Чланови гласачког одбора дужни су да носе заштитне рукавице које треба повремено да дезинфикују и по могућности мењају.
Гласач је дужан да привремено скине заштитну маску док му се не утврди идентитет на основу одговарајућег документа.
Ако грађанин болује од короне, има симптоме те болести или му је одређена мера карантина, чланови гласачког одбора све радње за гласање обављају испред улазних врата стана, односно куће у којој борави особа која гласа.
Гласач оболео од короне не сме да има директан контакт са гласачким материјалом и може да гласа искључиво уз помоћ помагача који уместо њега преузима и предаје гласачки материјал повереницима гласачког одбора, укључујући и одговарајући идентификациони документ, наведено је у упутству РИК.
ТопПрес/ Извор: Танјуг