Аранђеловац – Темељи средњовековног храма на платоу Дворине у подножју Венчаца, после неколико година ископавања, сада се виде у правој величини, која изазива дивљење. Монументална црква била је већа од задужбине краља Милутина у Грачаници, а изграђена је у српско-византијском стилу. До открића на Дворинама сматрало се да оваквих храмова уопште није било на северу средњовековне српске државе.
Цркву оваквих димензија и архитектуре, са живописом који су радили велики мајстори, далеко превазилази задужбине и најмоћнијих племића. Само је владар могао да направи овакав објекат, као гробну цркву или епископско седиште. Још не знамо сигурно ко је био моћни ктитор. Претпостављамо да је цркву и комплекс око ње изградио цар Душан у 14. веку, као седиште измештене Београдске епископије, јер је Београд у том тренутку био у угарским рукама. Овај храм је и метафора Душанове политике ширења ка северу, које је прекинула његова изненадна и тајанствена смрт – каже археолог доцент др Дејан Радичевић са Филозофског факултета у Београду, који руководи истраживањима у организацији Народног музеја у Аранђеловцу.
Истраживачи сматрају да је Венчац у доба изградње храма био дубоко у безбедној српској државној територији, јер у близини нема ниједне тврђаве-прибежишта која би га штитила. Археолози кажу да сад почиње најдраматичнија етапа истраживања – ископавање припрате из које највероватније потичу огромни мемерни надгробни споменици. Реч је о плочама дужим од два метра, широким око метар и дебелим најмање тридесет центиметара. Ове грдосије су брижљиво углачане, са закошеним и дотераним ивицама.
– Реч је о типичним средњовековним надгробним споменицима, који, као и данашњи, показују богатство и статус покојника. Овакве надгробнике могли су да имају само моћни људи, властела или црквени великодостојници. Они су померени са првобитних средњовековних позиција, јер су у доцнијим временима поново коришћени као споменици нових покојника на гробљу које је створено над рушевинама храма – каже археолог и историчар Владан Миливојевић, кустос аранђеловачког музеја.
Додаје и да је занимљиво да су и на камену којим је зидана црква нашли урезане још старије симболе јелена, „носиоца душе“, што указује на то да је и пре Душановог храма овде могло да буде неко свето место, старије гробље.
Простор под Венчацем је опустео дуже од века, као и највећи део Србије, после Велике сеобе. Током поновног насељавања, средњовековна гробља су изгледала страно и потомцима староседелаца, а још више српском становништву које је долазило из других крајева. Зато је хумка са гробовима над срушеном црквом на Дворинама названа Маџарско гробље.
Потомци нису препознавали гробове предака. Занимљиво, иако ти „нови“ Срби гробља називају „маџарска“, „грчка“, „латинска“, они настављају да сахрањују покојнике на истом простору. То значи да знају да је реч о освећеном тлу – каже археолог Драган Ћирковић.
Археолози наводе да је истраживање цркве први корак у откривању тајни под Венчацем, јер се ту налазе и остаци огромне зграде која је у време изградње храма могла да буде епископски двор, али је и доцније употребљавана.
– Према предању, ту је био двор Павла Бакића, последњег српског деспота. Снага предања у српском народу је невероватна, а управо о томе сведоче Дворине. Ни о цркви, ни о двору Бакића није сачуван ниједан савремени документ, али је народ очувао свест да се на овом месту налазила нека светиња и резиденција. Сада остаци велике прошлости поново излазе на светло дана и изазивају огромно интересовање – каже Дарко Павловић, директор Народног музеја у Аранђеловцу.
Представници Министарства културе и СПЦ су посетили Дворине и обећали помоћ да оне буду на прави начин заштићене, презентоване и доступне посетиоцима који долазе у великом броју чак и током ископавања.
Необичне гробнице
Ископавајући олтарски простор цркве на Дворинама археолози су открили две неуобичајене гробнице, направљене од плоча сиге из цркве. Биле су укопане дубоко у шут који је прекривао храм, неколико векова после његовог разарања.
– Гробнице се налазе испред олтара, а у њима су сахрањиване значајније личности с овог простора. То указује да је становништво знало да се ту налазила важна црква – каже Владан Миливојевић.
ТопПрес/ Извор: Новости, Б. Субашић