Највећи верски празник Васкрс славе сви хришћани, јер је тада Исус Христос победио најјаче Сатанино оружје – смрт. Иако не пада на исти датум, увек је у недељу, па се слави у размаку од 35 дана. Цела недеља по Васкрсу назива се Светла недеља, а Црквене песме које се тада певају, пуне су радости и весеља, певају се чак и на погребима те недеље.

Својим васкрсењем Исус је људима, како се верује, отворио пут у вечни живот. Пошто је у петак распет на Голготи, а суботу прележао у гробу, Исус је у недељу васкрсао, након што је на његов гроб слетео анђео и одвалио надгробну плочу.

На празник над празницима скидају се двери у цркви на олтару чиме се жели показати да је Исус својим васкрсењем победио смрт и отворио рајска врата. Цела седмица после Ускрса назива се Светла недеља.

На дан Христовог васкрсења са свих звоника православних храмова дуго звоне сва звона и најављују долазак великог празника. Породице са децом одлазе на васкршњу службу да би се након тога међусобно поздрављали речима “Христос васкрсе” и “Ваистину васкрсе”.

Када из цркве дођу кући, сви укућани се међусобно поздрављају васкршњим поздравом и љубе. Затим домаћин пали свећу, узима кадионицу и тамјан, окади све укућане који стоје на молитви, предаје неком млађем кадионицу и он потом кади целу кућу. После заједничке молитве поново једни другима честитају Васкрс и седају за свечано постављену трпезу.

Тај дан је породица на окупу уз богату трпезу и офарбана јаја. Постојао је и обичај да се јајима деци трљају образи, и да се укућани умивају водом у којој су јаја преноћила.

У воду за умивање ваља да се ставе и дрен, босиљак и здравац. Овај обичај је и даље присутан у многим сеоским подручјима Србије, али се верује и да би овакву воду одмах требало потрошити, јер ако преноћи може да донесе несрећу!

Прво јаје офарбано у црвено назива се чуваркућа, чувар, стражар, стражник… За њега се верује да има посебну моћ, па се зато користило у магији плодности, али и за заштиту људи и људског здравља

Други важан обичај, везан за овај празник, је причешће, које се, осим у цркви, обављало и у природи. Тачније, у Шумадији је био обичај да се причест обави у природи, једењем пупољка леске или глоговог листа и исповедањем.

У источној и јужној Србији, такав ритуал се звао комкањем, а током њега, пре ручка су се дренове ресе, траве здравца и парчићи ускршњег колача потапали у вино. Сви укућани су морали да пију ту “комку” након чега су прескакали секиру на прагу куће изговарајући жеље за срећу и напредак.

ТопПрес/ Извор: Телеграф.рс