Захваљујући фискалним и парафискалним наметима из индустрије приређивања игара на срећу, у републички и локалне буџете Србије, као и ПИО фонд прошле године слило се готово 97 милиона евра!
Преведено на терен само приоритетних потреба државе, у питању је новац (12 милијарди динара, довољан за лечење око 800 пацијената оболелих од ретких болести, изградњу и опремање 50 школа или реконструисање њих 300, обнову седам болничких клиника, изградњу две најсавременије универзитетске дечје клинике или два клиничка центра. Тим новцем могло би да буде покривено три пута више капиталних издатака Министарства за просвету, науку и технолошки развој, Министарства за омладину и спорт и Министарства културе и информисања од оних који су предвиђени за текућу и две наредне буџетске године.
Место ове индустрије у нашем привредном амбијенту види се и на списку земаља које су на наше тржиште, инвестирајући у игре на срећу, донеле милионе евра, међу којима су Немачка, Аустрија, Израел, Грчка, Белгија или САД из којих је у овај сектор дошло неколико стотина програмера, а пословање ових компанија у нашој земљи добар је подстрек и за друге интернационалне привредне субјекте.
Улагање страних компанија у овај сектор, захваљујући пре свега добром привредном амбијенту који је омогућила Влада Србије, подразумева значајан допринос државној каси.
Према речима декана Београдске банкарске академије, проф. др Хасана Ханића, индустрија игара на срећу веома утиче на привредни развој директно и индиректно, што у погледу броја запослених, што у смислу повећања обима производње својих добављача.
Приређивачи игара на срећу дају приличан допринос државном и буџету локалних самоуправа, имајући у виду да на приход који остварују плаћају високе стопе пореза и тако пуне државну касу. Индустрија игара на срећу има тенденцију убрзаног раста, што је у складу са глобалним, светским, развојним тенденцијама и у томе лежи потенцијал за додатни пораст прихода у буџету – истиче професор Ханић, напомињући да поједини приређивачи послују у сивој зони, која представља простор за већи обухват пореза, а на бази чега би прилив новца из ове привредне гране у буџет могао да се повећа за још 30 одсто.
Подаци Удружења приређивача игара на срећу на које се позива и професор Ханић показују да сваки директно запослени у овој индустрији, а има их око 13.000, одржава још седам радних места у другим привредним гранама, па кроз сарадњу са другим учесницима у ланцу вредности – пре свега добављачима – грана игара на срећу подржава више од 91.000 радних места, што је око 3,5 одсто целокупне радне снаге у Србији. Узимајући у обзир и чланове породица, то практично значи да од индустрије игара на срећу директно и индиректно живи око 365.000 људи.
У оквиру свог пословања, приређивачи из гране игара на срећу највише сарађују са добављачима из делатности које су везане за опремање локала (производња намештаја, ИТ и електричне опреме и уређаја), као и за пратеће и помоћне делатности.
С обзиром на то да се у отварање сваког новог уплатног места, којих има око 3.000 у Србији, инвестира по 50.000 до 80.000 евра, а у одржавање постојећих по 10.000 до 15.000 евра, годишње ефекат пословања се и на тај начин прелива на пратеће секторе у привреди.
То показује да осим пословања саме мреже уплатно-исплатних места, индустрија игара на срећу значајан ефекат на привреду остварује кроз пратеће и помоћне активности, набавку рачунарске и телекомуникационе опреме, развој неопходних софтвера, набавку и одржавање возних паркова, као и административне процесе који су захтевнији за ову индустрију него што је то случај са другим привредним секторима. На име набавки робе и услуга, компаније чланице Удружења приређивача игара на срећу добављачима су прошле године донеле вишеструке користи.
– У складу са приближавањем Европској унији у којој се све одлуке и управљачке политике заснивају на научним студијама, и у Србији треба сагледати економски и шири социјални аспект индустрије игара на срећу, и у складу с тим наћи најбоље решење за наше привредне прилике и степен развоја ове индустрије у нашој земљи – закључује проф. др Хасан Ханић.
ДОБАВЉАЧИ
Допринос индустрије игара на срећу државном буџету и буџетима локалних самоуправа још боље се сагледава у светлу података да више од 90 одсто добављача који сарађују са индустријом игара на срећу чине домаћа правна и физичка лица. Само 150 највећих добављача који сарађују са овом индустријом запошљавају око 45.000 радника.
ТопПрес/ Извор: Вечерње новости, В. Н