Инфлација у Србији ће у јуну и јулу достићи максимум од 10-11 одсто

Инфлација у Србији ће у јуну и јулу достићи максимум од 10-11 одсто

Међугодишња инфлација у Србији требало би да достигне максимум у јуну и јулу, у распону између 10 и 11 одсто, док се након тога, са доласком нове пољопривредне сезоне, очекује да почне да се смањује, изјавио је заменик генералног директора Сектора за економска истраживања и статистику у Народној банци Србије Милан Трајковић.

Улазак међугодишње инфлације у границе инфлационог циља НБС, који износи три плус-минус 1,5 одсто, очекује се у другој половини следеће године и до краја 2023. године инфлација би требало да износи око четири одсто.

„Оно што је добро јесте да је инфлација у Србији и даље нижа него у земљама средње и југоисточне Европе и скоро у потпуности је упоредива с развијеним земљама. Разлог томе је базна инфлација коју НБС и даље успева да држи под контролом, пре свега тиме што чува стабилност девизног курса, али и тиме што није дозволила да инфлациона очекивања финансијског сектора и привреде значајно порасту и да онда због тога дође до додатног раста цена, за којим објективно нема потребе“, рекао је Трајковић, објавила је НБС.

Подсећа да НБС на смањење инфлације утиче још од октобра претходне године смањењем експанзивности монетарне политике, прво путем повећања репо стопе, а затим и путем повећања референтне каматне стопе.

„Томе су свакако допринеле и мере владе која је ограничила цене основних животних намирница и марже нафтних компанија, а у више наврата интервенисано је и из робних резерви „, рекао је Трајковић.

Напоменуо је да НБС све време даје ажуриране пројекције, али и да је могућност прецизног пројектовања у оваквим околностима мања него иначе.

„Чак је и у априлу и мају 2020, одмах након избијања пандемије вируса корона, могућност предвиђања била већа и било је лакше радити пројекције него данас“, навео је Трајковић.

Истиче да су већ постојећи и већ велики проблеми са енергентима, храном и ланцима снабдевања додатно погоршани ратом у Украјини и да је рат само додатно подстакао раст већ ионако високих цена нафте, гаса, пшенице и других сировина.

Додаје да се у последњих годину дана, због чињенице да се раст цена у свету прелива и на цене производа и услуга у малим и отвореним економијама попут Србије, у јавности често помиње појам „увозна инфлација“.

Објашњава да увозна инфлација представља ситуацију у којој се раст цена у свету прелива на раст домаћих цена, те да се мале и отворене економије попут Србије последњу годину суочавају с повишеном инфлацијом, која је управо последица увозне инфлације.

„Када чујемо за појам увозне инфлације, прво на шта помислимо јесу производи које свакодневно користимо, а који се у Србији не производе, па смо принуђени да их увозимо. То су свакако аутомобили, рачунари, мобилни телефони и различити кућни апарати. У такве производе спада и велики део одеће и обуће, затим козметика, али и део хране и пића који сви користимо, а који морамо да увозимо, најбољи пример су јужно воће и кафа. Међутим, ово је само мањи део увозне инфлације. Највећег дела увозне инфлације најчешће нисмо свесни“, навео је он.

У питању је заправо знатно већи број производа и сировина, који на различите начине утичу на раст цена и као пример Трајковић наводи флаширану воду.

„Амбалажа чини највећи део цене коштања и у производњи и у малопродајној цени флаширане воде. Узмимо, рецимо, да флашица воде у продавници кошта 40 динара. У оквиру тога, трошак саме воде и трошкови које произвођачи имају у смислу такси и накнада према држави су занемарљиви. Највећи део цене коштања једне обичне флашице воде је заправо нафта. Флашица се прави од нафте, затварач се прави од нафте и етикета се прави од нафте. На крају, производ захтева одређени транспорт и ту поново имамо нафту, односно гориво као главни трошак“, истакао је он.

Такође, нагласио је да је за производњу једне пластичне флаше од једног литра потребна четвртина литра сирове нафте.

Укупно, око осам одсто целокупне светске нафте користи се за производњу пластике.

Исто тако, 90 до 95 одсто свих једињења која се користе у производњи козметике на неки начин се производи од сирове нафте.

ТопПрес/ Извор: Танјуг

KOMENTARI