Чачак – Комисија за признавање сората воћа у Министарству пољопривреде решењем је у нову сорту произвела хибрид 14/21 створен у чачанском Институту за воћарство. Наредних дана ова рана, стона сорта, добиће и прикладно комерцијално име.

„Институт наставља давно започету мисију стварања нових генотипова, дакле стварања нових сорти готово свих континенталних врста воћака, и пред крај ове године можемо се похвалити да имамо 18. по реду сорту шљиве” каже за РИНУ др Милан Лукић, директор Института.

Милан Лукић, директор Института за воћарство у Чачку, фото: РИНА

Ово је 46. нова сорта створена у овој научној кући у протеклих седам деценија.

„Ова сорта испитивана је на неколико локалитета, један је био у околини Ваљева, други у околини Новог Пазара и током претходних двадесетак година вршена су опширна истраживања. Ради се о раној сорти шљиве која сазрева у другој декади јула, седам до десет дана после чачанске ране” – истиче др Лукић.

То је првенствено стона сорта, крупног плода масе од 80 до 90 грама, љубичасто плаве боје, округластог облика. Сорта је поприлично толерантна на вирус шарке шљиве, што је веома значајно за наше произвођаче али и воћаре у читавој Европи.

„Нова шљива има редовну родност, а то је атипично за ране сорте. Рађа из године у годину, одликује се стабилном родношћу и релативно високом за ране сорте. Бујност стабла је мање изражена него код чачанске ране, што је унапредило родност”.

Хибрид је настао укрштањем сората рут герштетер (немачка) и калифорнијска плава (америчка), али нова сорта има крупније плодове и знатно боље особине од оба родитеља.

„Европско тржиште све више захтева округласти облик плода што ова сорта пружа. Не рађа у гроздовима већ појединачно, па нема претерану осетљивост према појави монилије”.

Док се одгаје матична стабла и прође процес сертификације потребне су две до три године, да би нова сорта заживела. У другој декади јула немамо неке шљиве које су те крупноће и облика плода.

Чачански Институт за воћарство, фото: РИНА

Аутори нове сорте су истраживачи из чачанског Института, др Добривоје Огашановић (почивши), др Светлана Пауновић и др Раде Милетић (почивши). Они су започели хибридизацију ове сорте пре нешто више од две деценије.

Институт је до сада створио 17 признатих сората шљива, од којих се већина данас гаји у многим земљама Европе. То су чачанска рана, чачанска најбоља, чачанска лепотица, чачанска родна, чачански шећер, ваљевка, јелица, валерија, милдора, тимочанка, боранка, крина, позна плава, златка, нада, дивна и петра.

ТопПрес/ РИНА