Топола – Јелена Митровић из Тополског села Рајковац има 47 година а њен супруг 49. У складном браку су 28 година и из њихове љубави родила су се два сина. Јелена је довела на мираз супруга Радована и свих ових година сложно и руку под руку корачају кроз живот, бавећи се пољопривредом. На породичном имању имају неколико десетина грла крупне стоке, обрађују земљу и производе расад поврћа.
“Имамо сада око 30 грла стоке, 15 крава, десет јуница и шест телића од четири краве, први пит од када смо 2020. године кренули да су нам се две краве облизниле у размаку од пет дана а принове су нас чекале на ходнику јутри када смо отишли да их хранимо и муземо, саме су се отелиле. 2020. смо кренули са три краве, остављали женску телад и наравно свака је крштена и добила име и тако за ових пет година дођосмо до 30. Обрађујемо 30 хектара земље, од тога је наших 10 хектара а 20 је под закупом, супруг и ја то све обрађујемо сами”, каже Јелена.
Митровићи имају два сина која су запослена али у слободно време помажу родитељима на имању. Јелена и Радован сами постижу све, јер Јелена паралелно са њим ради све послове, па чак вози и трактор.
“Ја подједнако са супругом све радим и возим трактор и балирам и грабуљам и отварам бале и све што треба са тракторима заједно са супругом радим. Посао на пољопривреди за жену изгледа тежак али није ништа тешко када волиш оно што радиш”, одлучно каже наша саговорница.
Питали смо је како изгледа један њен дан на селу, ево шта она каже:
“Мој један радни дан почиње у седам сати и како када посао захтева траје и до касно. У пола седам устајем пијемо кафу и у седам смо на радном месту, супруг чисти шталу, ја почињем мужу, узгред хранимо. Он када заврши чишћење прелази у другу шталу са јуницама и код свиња, ја завршавам мужу и телиће храним и онда улазимо у кућу, доручак нас чека што моја мајка спреми и онда када доручкујемо идемо даље на спремање хране за стоку, ја на један трактор и грабуљу супруг пресу и тако цео дан док незавршимо. Онда поподне поново у шталу и тако сваки дан, храна за стоку мора да се спреми.”
Да ли јој је напорно и тешко, али Јелена је јасна па каже:
Физички ми ништа није тешко, све знам да радим и да возим, само што још авион нисам возила е то је једино што се плашим и никада га нећу ни пробати. Љубав према животињама је велика и зато ми ништа није тешко, са вољом и без умора све радим, ништа ми непредставља проблем, закључује Јелена.
ТопПрес
