Литар дизел-горива кошта 168 динара. Литар јестивог сунцокретовог уља може да се купи и за мање од 120 динара. Када се “подвуче” црта, јасно је да пољопривредници, посебно у сезони интензивних радова у пољу, могу солидно да уштеде, ако дизел-гориво “крсте” са јестивим уљем, лож-уљем, па чак и прерађеним уљем.
Стручњаци, међутим, упозоравају како овакви експерименти могу да доведу до озбиљних проблема, па и до генералног ремонта мотора, на који се утроши и више од постигнуте уштеде.
– Још нисам користио алтернативе, али, с обзиром на то да су ми месечне потребе фарме око две тоне дизела, чија је цена 168 динара, јасно је да ћу, пре или касније, и ја прибећи том решењу, које многе моје колеге користе – јасан је Југослав Томић, власник фарме од око 100 музних крава, из Стајићева. – Знамо ми добро да то није право решење, да то може тако не би се нафта ни продавала… Цена нас тера да користимо и биодизел, који није прерађен до краја, да се сипа и прерађено уље, па и јестиво уље, а свесни смо да би то могло да дотуче и ово мало обновљене механизације, коју смо куповали на кредите. Уштеда може да буде и до 40 одсто, али, знамо да је то на кратак рок…
Проф. др Милан Томић, директор Департмана за пољопривредну технику новосадског Пољопривредног факултета, објашњава како је пољопривредницима, још од кризних деведесетих година прошлог века, познато да могу да користе и “додатке” за горива.
– Сви ти додаци горивима имају у свом садржају триглицериде, који приликом сагоревања стварају полимере, и то доводи до стварања наслага на осетљивим деловима машине, а то, дугорочно, доводи до озбиљних кварова, а, није искључен ни генерални ремонт – јасан је наш саговорник.
– Наравно, тешко је проценити колико таквог горива може да се потроши, а да не изазове проблеме, али сигурно је да старији агрегати, са већим зазорима, имају и веће толеранције за оваква горива. Код новијих агрегата, сигурно је да би овакво гориво могло да изазове не само кварове система за напајање горивом, који је најосетљивији део машине, већ и кварове издувног система.
У кризним деведесетим годинама, често се као “биодизел” продавало гориво које није било до краја прерађено – указује др Томић.
– Пољопривредници који то памте немају поверења ни према биодизелу који је произведен у модерним погонима, и из ког су одстрањени триглицериди и замењени метанолом. Истина, на опрезу према биодизелу би требало да буду из малих погона, који прерађују до 50 литара у транши, јер је у њима, једноставно, неисплативо да се рафинација ради до краја…
РЕНТАБИЛНА ЦЕНА
За нас пољопривреднике рентабилна цена дизела не би смела да буде виша од 110 динара по литру – указује Југослав Томић.
– Са актуелним ценама наших производа, само уз ту цену бисмо могли да радимо и да остваримо неки минималан профит.
ТопПрес/ Извор: Вечерње новости, Н.Суботић