Чачак – Свест о правилној исхрани све је заступљенија код потрошача. Захваљујући високом садржају биоактивних једињења и благотворном утицају на здравље, суве шљиве се могу окарактерисати као биолошки вредна намирница, а тренд раста потражње осушених плодова уочава се и на светском и на домаћем тржишту. Избор одговарајуће сорте за сушење један је од најважнијих предуслова за постизање високог квалитета осушених плодова шљиве.
„Од 18 сорти шљиве створених у Институту за воћарство у Чачку, по својим позитивним карактеристикама и погодношћу плода за различите намене, пре свега сушење, од новије створених, посебно се издваја сорта Нада“, каже за Глас Западне Србије др Олга Митровић из чачанске научне установе.
С обзиром на чињеницу да је др Митровић више година испитивала употребне карактеристике свих сората створених у Институту, замолили смо је да нам појасни по чему се сорта Нада посебно издваја:
„Нада је сорта комбинованих својстава, погодна за свежу потрошњу, сушење и различите видове прераде. Настала је укрштањем сорти Стенлеј и Сколдуш а за нову сорту призната је 2012. године. Заслужни за њено стварање су др Добривоје Огашановић, др Светлана А. Пауновић и др Слободан Миленковић”, каже др Митровић.
Плодови ове сорте у нашим еколошким условима сазревају средином августа. Уједначене су крупноће, просечне тежине од 35 до 45 грама, елиптичног облика, тамно плаве боје коју прекрива обилни пепељак. Атрактивног су изгледа, слаткастог укуса и доброг квалитета. Месо плода је жуте боје, умерено чврсто и сочно. Коштица је средње крупноће и цепача је, односно потпуно се одваја од меса плода. Плодови у просеку садрже 16,50% растворљивих сувих материја и мањи садржај киселина што узрокује виши индекс сласти, односно слађи укус.
„Резултати истраживања спроведених у Институту за воћарство указују да плодови сорте Нада имају повољне технолошке карактеристике за прераду сушењем од којих су најзначајније одговарајућа маса, повољан удео коштице и тамна боја покожице. Врло битна карактеристика је и да током сушења из плодова не долази до цурења сока. Рандман сушења је повољан, мањи од четири, што значи да је за један килограм суве шљиве у просеку потребно мање од четири килограма свеже. Осушени плодови су пријатне ароме и слаткастог укуса, тамно обојени због чега се допадају потрошачима који су навикли на тамну боју суве шљиве. Такође, испитивања су показала да плодови Наде представљају богат извор полифенолних једињења који доприносе повећању антиоксидативног капацитета и стога представљају снажне антиоксидансе”, поручује др Олга Митровић.
Поред тога, њене друге повољне карактеристике су и могућност гајења у различитим агроеколошким условима, висока и редовна родност, толерантност према вирусу шарке шљиве, једноставна заштита, плодови уједначених карактеристика, добијање суве шљиве врхунског квалитета, због чега сорта Нада представља још један бисер Института за воћарство и велики потенцијал за развој воћарства и прерађивачких капацитета у Републици Србији.
ТопПрес/ ГЗС
