Грађани Србије 2022. године имаће више слободних, нерадних дана због обележавања државних и верских празника, а већ прве недеље 2022. друге неће се радити понедељак, 3. јануар и петак 7. јануар.
Према Закону о државним и другим празницима у Републици Србији, Нова година је државни празник и празнује се 1. и 2. јануара.
Према овом закону, ако један од дана када се празнује државни падне у недељу, не ради се првог наредног радног дана, а с обзиром да 1. и 2. јануар 2022. године падају у суботу и недељу, сагласно Закону, неће се радити понедељак, 3. јануар.
Такође, неће се радити ни први дан Божића 7. јануар , у петак, јер је то верски празник, који се празнује нерадно.
Поред Нове године и Божића ове године ћемо празновати нерадно 15. и 16. фебруар, када се обележава Дан државности Србије, Сретење.
Нерадно ће се четири дана празновати и православни Васкрс – од Великог петка до другог дана Васкрса, тачније од петка, 22. априла закључно са понедељком 25. априлом.
Недељу дана касније, опет ћемо нерадно обележити Празник рада – 1. и 2. мај, а како 1. мај ове године пада у недељу, неће се радити понедељак и уторак, односно 2. и 3. мај.
Обележићемо нерадно и Дан примирја у Првом светском рату 11. новембар.
У Републици Србији празнују се и радно обележавају и празник Свети Сава, 27. јануара, затим Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату – 22. априла, Дан победе – 9. маја, Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату – 21. октобра и Видовдан-спомен на Косовску битку-28. јуни.
Поред наведених празника, запослени имају право да не раде у дане одређених верских празника.
Православци – на први дан крсне славе, Католици и припадници других хришћанских верских заједница – на први дан Божића 25. децембар и у дане Ускршњих празника почев од Великог петка закључно са другим даном Ускрса, који се ове године према њиховом календару обележити 15, 16, 17. и 18. априла.
Припадници исламске заједнице имају право да не раде на први дан Рамазанског бајрама, 2. мај и први дан Курбанског бајрама, 9. јул, а припадници јеврејске заједнице – на први дан Јом Кипура, 5. октобра.
Законом о државним и другим празницима прописано је да су државни и други органи, привредна друштва и други облици организовања за обављање делатности или услуга дужни да, обезбеде непрекидно обављање делатности, односно услуга и у дане државних и верских празника, ако би због прекида обављања делатности, односно услуга настале штетне последице за грађане и државу.
Привредна друштва и други облици организовања за обављање делатности или услуга чија природа делатности, односно технологија процеса рада захтева непрекидан рад, могу да раде и у дане државних и верских празника.
Законом о раду прописано је право на накнаду зараде за запослене који одсуствују са рада у дане државних и верских празника који су нерадни дани, као и право на увећану зараду за запослене који су дужни да раде у дане ових празника.
Државни и други органи и привредна друштва који су дужни да обезбеде континуитет у раду за дане државних и верских празника, организоваће рад са неопходним бројем запослених, који за рад на те дане имају право на увецану зараду.
Запослени који одсуствују са рада у дане празника оствариће право на накнаду зараде у складу са Законом о раду, навели су за Танјуг из Министарства за рад, запошљавање и социјална и борачка питања.