Топола – Пре тачно 100 година, 8. јуна 1922. године десио се величанствен догађај који је остао записан у историји и који се и данас препричава са посебним успоменама. Наиме, у престоницу Србије, обрело се више од 20.000 званица из целог света који су у Београд допутовали истим поводом јер није мала ствар жени се краљ и то не било који већ витешки краљ – Ујединитељ. Венчање Краља Александра I и Краљице Марије било је први велики догађај те врсте у Европи после Првог светског рата и изазвало је велико интересовање. Млада је била румунска принцеза а удајом за краља постала је највољенија српска краљица. Румунска принцеза Марија, кћерка румунског Краља Фердинанда, била је једна од најлепших и најобразованијих принцеза Европе тог времена. Маријина бака по мајци била је сестра руског Цара Александра III, а њен деда по мајци био је други син британске Краљице Викторије.
За организацију светковине био је задужен Бранислав Нушић, а званични изасланици су стигли из разних крајева света – Персије, Јапана, чак и из непријатељске Аустрије. Колико су краљ и краљица били скромни у свакодневном животу, толико је славље било раскошно. Млада је носила белу хаљину дугачког шлепа. На глави је имала младеначки венац од мирте, усађен на другом венцу од златног тила, који се зракасто пружао преко шлепа. Око врата је имала широк ђердан крупних плавих смарагда и дијаманата. Преко рамена је носила ленту белог орла. Дугачки шлеп придржавали су јој млађи рођаци и рођаке плаве крви. Срца свих присутних освојила је речима “Ја вам од срца благодарим!” изговореним са балкона Старог двора.
Након венчања у Саборној цркви, обављеног протокола и пратећих прослава, младенци су отпутовали на медени месец на Блед.
У част стогодишњице венчања краља Александра и краљице Марије, на Опленцу је изложена поставка у којој се налази реплика венчанице наше вољене краљице, њен накит, златна дијадема и фотографија са синовима у Фабержеовом раму. Изложбу је приредила Задужбина Краља Петра Првог, а отварању су присуствовали Њ.К.В. Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина, Њ.Е. госпођа Силвија Давидоиу, амбасадорка Румуније у Србији, г. Драгомир Ацовић, члан Крунског већа, чланови Удружења Краљевина Србија и други гости.
„Њихов брак је можда започео као државни пројекат, што је у том времену било прилично често за многе европске краљеве, али показаће се да је он је био много више од тога. Треба напоменути да је њихова брачна заједница донела много доброг за нашу земљу и регион. Њихов брак је постао један од најјачих мостова између две земље и симбол искреног пријатељства између народа Краљевине Југославије и Краљевине Румуније. Mноги људи из тог времена говорили су да је то такође била и љубав на први поглед, од тренутка када су се моји баба и деда упознали. Љубав која је прерасла границе државног интереса. Љубав која је крунисана узајамним поштовањем, уважавањем и пажњом, и наравно, са њихова три сина. Та врста љубави је нешто што би требало да буде идеал свакој особи на свету, као што је и у то време била узор сваком краљевском пару. Драги бако и деко, част ми је што сам ваш унук”, рекао је Њ.К.В. Престолонаследник Александар.
ТопПрес
