Топола – У оквиру „Опленачке бербе“ и ове године у Тополи је одржано 18. Међународно оцењивање вина и ракија. Традиционално већ дужи низ година за оцењивање пристиже знатно више узорака ракија него вина, па је пред трочланом комисијом која врши оцењивање тежак задатак, пише Агроклуб.
Комисија је састављена од стручних лица за ову област, а на челу комисије од самог почетка је професор др Нинослав Никићевић.
„Поред мене у комисији су професор Веле Тешевић и професор Љубиша Станковић који су чланови, док ја, ево свих осамнаест година председавам комисијом. Стигло нам је око 120 узорака разних врста ракије, шљивовица, лоза, дуња, кајсија, траварице. Оцењује се боја, бистрина, мирис, укус, а за то нам служе две скале по бауновом систему, од нула до 20. За боју је максимум један, за бистрину такође један, за типичност два, за укус 10, а за мирис шест“, каже Никићевић и додаје да узорак који не сакупи 14 поена нема квалитет.
До „ајкуле“ још нико није стигао
Бронза, сребро или злато најчешће су медаље којима се оките узорци који овде стижу, док до такозване „ајкуле“ још ни један није стигао.
„Од 14,01 до 16 је бронзана медаља, од 16,01 до 18 је сребрна, а од 17,50 до 18 је велико сребро. Од 18,01 до 18,49 је златна и од 18,50 до 20 је велика златна, али се не добија тако лако. Узорци који дођу од 19 до 20 је ајкула и то је врхунски квалитет“, истиче председник комисије за оцењивање узорака ракија.
Професор наглашава да је Србија земља воћа, првенствено шљиве, и да се од овог посла може остварити велика зарада јер се квалитет ове врсте ракије не може поредити ни са чим.
„Морам нагласити да су узорци шифровани и да свега девет до десет људи у целом региону може да оцени валидно. Најцењеније су воћне ракије, првенствено шљиве, јер Србија је земља воћа у којој шљива доминира. Сваке године добијамо јако лепе узорке ракије од овог воћа“, каже Никићевић и додаје да су за њима дуњеваче, вилијамовке, кајсијеваче и да је ова година била изузетна година за кајсију.
Он наводи да су раније стизали узорци са јаким концентрацијама етанола, док се та бројка последњих година знатно смањила и како каже, не би требала прећи 43.
„Некада су то били узорци са јаким концентрацијама етанола, преко 45 одсто. До 40 су меки дестилати, до 55 препеци, док су до 80 дестилати и до 88 етаноли. лнсистирао сам да не буде висок етанол, најбоље 40, 41, 42, 43 за вилијамовке, 41, 42 је идеално и апелујем и у будуће да не буде више од 43“, рекао је професор и истакао да се квалитет шљивовице повећао и како каже, то га радује јер је магистрирао и докторирао на шљивовој препеченици.
Бела вина добра на северу, црвена у централној Србији
Поред узорака ракија оцењивани су и узорци вина, а професор за технологију вина у Земуну Александар Петровић истакао је да је ова година била солидна када је квалитет вина у питању.
„Поентирање се врши по букс бауну, до 20 поена за боју, два за бистрину, два за мирис, четири за укус. Углавном узорак сакупи 12 поена, 20 се ретко десава, а све што пређе 18 улази у злато. Боја вина указује да ли је вино анемично, а манцерација – бистрина указује на микробиолошке процесе. Оцењује се мирисност сорте, да је јасна, препознатљива чистоћа, интензитет, проба на укус, сласт, разливање по регијама језика, да ли има горчине“, каже Петровић и додаје да је најбитнија равнотежа, однос сласти и киселина код црвених вина.
Професор истиче да се током прераде мора водити рачуна о сваком детаљу како би квалитет вина био загарантован.
„Најпре треба имати здраво грожђе и прераду по корацима, јер ће сваки технолог дати различито вино. Треба да буде што природније, а ако мора додатни третман, треба ипак бити умерен. Ова година је била добра, али прво суша, па кише, као и влажне и топле ноћи, довеле су до тога да су беле сорте раније стигле и имале оштећења, док ће црвена вина бити боља“, рекао је професор и додао да је север добро прошао са белима.
Према речима организатора сваке године пристижу различите количине узорака, али увек више ракије него вина.
ТопПрес/ Извор: Агроклуб