КАКО СЕ ПОСТАЈЕ СВЕТАЦ Чак и „обични“ људи могу бити канонизовани, ево под којим условима

КАКО СЕ ПОСТАЈЕ СВЕТАЦ Чак и „обични“ људи могу бити канонизовани, ево под којим условима

Да би неко био канонизован не постоје специјална правила али је потребно да буде испуњен један од могућих услова – мученичка смрт, култ у народу, јављање чудом или да му мошти нису иструлиле.

Услов који неко треба да испуњава јесте да је живео на гласу светости, да је иза њега остало сећање, да је водио честит, побожан живот, да је својим деловањем био “сведок вере”. Услови који нису пресудни, а који могу да утичу су да се за ту особу везује неко чудо, јесте и да су ако се сандук отвори, мошти нераспаднуте. У СПЦ не постоји услов година, али у неким православним црквама мора да прође бар 20 година од смрти да би се неко прогласио свецем.

У Српској православној цркви постоје:

– Свети (сви царског и другог порекла који су исповедали хришћанство својим радом и делима)

– Свештеномученици (епископи, свештеници, патријарси и друга свештена лица која су страдала за хришћанство)

– Великомученици (они који су претрпели највећа страдања за хришћанство, православље и СПЦ)

– Преподобномученици (монаси и подвижници, који су страдали за хришћанство, православље и СПЦ)

– Мученици (они који су страдали зато што су хришћани, православци, или што су српског порекла)

– Исповедници (они који су исповедали своје хришћанство и православље, и због тога су мучени, али нису погубљени)

– Преподобни (они који су живели побожним и подвижничким животом)

Да би неко у СПЦ био проглашен свецем, прво се гледа да ли о тој особи постоји култ у народу. Уколико постоји, Епископ о томе обавештава Свети архијерејски Сабор СПЦ са молбом да се размотри предлог да та особа буде проглашена свецем. О канонизацији одлучује искључиво Сабор СПЦ који овој одлуци приступа са великим опрезом и највећом строгошћу.

Од предлога до одлуке може проћи и неколико година, а у неким случајевима и много више. Када се одлука донесе припрема се икона светитеља и свечана песма, тропар. Светац се проглашава на свечаној литургији коју служе чланови сабора. Тада се пева тропар и благослови икона. Након канонизације црква обавештава остале православне цркве и и моли их да тог свеца унесу у свој календар.

Последња три новопроглашена света мученика су Григорије Пећки, Василије Пекар из Пећи и мученица Босиљка Рајичић из Пасјана код Гњилана чије ће свечано литургијско прослављење бити одржано за празник Спаљивања моштију Светог Саве, у четвртак 10. маја, у храму Светог Саве, на светој саборној Литургији.

И „обични“ људи свеци

За свеце су углавном проглашавани монаси, односно свештена лица, али било је примера и да се “обични” људи прогласе свецем. Један од њих је Вукашин Мандрапа, старац кога су убиле усташе у Јасеновцу 1943. године.Усташе су Вукашина довеле у Јасеновац током Другог светског рата. Након неколико дана мучења, усташа пред кога су га довели му је понудио живот ако ускликне: „Живио Анте Павелић“, на шта му је Вукашин мирно одговорио: „Само ти, дете, ради свој посао“. За казну, усташа му је одрезао ухо, и поновио захтев, али Вукашин је опет одговорио: „Само ти, дете, ради свој посао“. Усташа му је одрезао и друго ухо, потом нос и унаказио лице сваки пут са истим захтевом, али Вукашин је увек понављао: „Само ти, дете, ради свој посао“. На редовном заседању Светог архијерејског сабора СПЦ 1998. године, Вукашин је, као исповедник, унет у Именослов Српске православне цркве.

ТопПрес/ Извор: Блиц, Н.Џ

KOMENTARI