У Србији, где се у свакој другој сеоској кући пече ракија, а сваки домаћин мисли да то ради боље од комшије, постоје људи који праве премијум ракије, оне које већина Срба само сања да проба. Док локални произвођач своју продаје на црно, за 400 до 600 динара по литру и у пластичној флаши, они који праве премијум ракије у посао улажу богатство, али њихова пића коштају неколико пута више.
Премијум ракије је скупо и тешко направити, али их је теже продати на српском тржишту, каже Шумадинац Милош Чолић, вланик дестилерије из села Кутлово, између Крагујевца и Горњег Милановца. Он се са 33 године вратио из иностранства, променио занимање и почео да производи ракију као и дедови му. Али бољу.
– Оно што сам зарадио ван државе уложио сам у Србији, а посао у грађевинарству заменио сам дестилеријом. Све је почело из хобија и у жељи да наставим традицију дедова који су ракију пекли уназад стотинама година. Временом је хоби, због тога што сам увек хтео само најбоље, почео да ми узима доста времена и новца. Није више могао да остане само хоби. Постала ми је једна од примарних делатности – каже Чолић.
Милош и данас, у својој 40. години улаже у производњу и поручује – улагање у квалитет се увек исплати. Многи за ракију откупљују најгоре воће, ми пазаримо најбоље. Доста произвођача има исте флаше, разликују се само етикете, ми имамо персонализоване боце, са утиснутим жигом дестилерије – змајем. Пазим на сваки детаљ, све до квалитета папира и изгледа фактуре. Све је битно ако хоћеш да будеш међу најбољима. Кад-тад тај квалитет и посвећеност морају да испливају, све мора да дође на своје место – убеђен је Чолић.
Он производи ракије, као обећање прецима, како каже. У питању су шљива, дуња, виљамовка, јабука, медовина и кајсија. Признаје да је производња квалитетније ракије скупа, али да неће одустати јер је већ превише „загризао“.
– Признајем, да сам направио бизнис план пре свега и урадио истраживање тржишта, можда у овај посао и не бих ушао. Овако сам у њега улетео срцем и сада не могу да одустанем. Због тога сам и један од оснивача удружења „Шумадијска ракија“ и имамо циљ да створимо јединствену ракију регије, чиме ћемо заштити и географско порекло шљивовице – објашњава Милош Чолић.
Он тврди да, колико год је тешко и скупо, лакше је направити ракију премијум квалитета него је продати. У Србији је огромна конкуренција у овој делатности.
– Осим тога, још нису донете законске уредбе да се дефинишу неке појединости око продаје, али ја сам стрпљив. Доста ракије се продаје на црном тржишту. Много је теже продати премијум ракију, а нама су циљна група најексклузивнији српски хотели, ресторани и клубови. Са друге стране, баш захваљујући квалитету ми ракију пласирамо и ван Србије, у Црну Гору, Холандију и Словенију- каже Чолић.
На питање шта осим квалитета воћа одликује премијум ракије, Чолић каже – квалитетна и скупа опрема и искусан технолог коме газда треба да препусти финесе око производње. А Србија има оба, каже технолог Видосав Тодосијевић. Воће се код нас прерађује у најсавременијим апаратима, судовима и казанима. Код дестилације на оваквим казанима имамо четири пода где се на сваком врши појединачно дестилација тако да код једног процеса на овом казану имате резултат као код четири дестилације на обичном. Ова ракија је чистија него домаће, а задржала је већи део ароме, пошто се не ради препек него се одједном добија готов дестилат – каже Видосав Теодосијевић.
Додаје да су најквалитетнији апарати за дестилацију купљени усред Србије, у Горњем Милановцу, од фирме која своје производе већ извози за Шкотску, престоницу вискија!
ТопПрес/ Извор: Телеграф.рс, Марија Раца