Топола – Опленац – брдо на чијим падинама лежи варош Топола, име је добило по кривим стаблима која су на њему расла а користила су се за оплен, део сеоских запрежних кола. Управо са овог места где се некада писала историја у свет се сваке године на Бадњи дан пошаље јединствена слика.

“Задужбина је једина у Србији која на овај начин обележава Бадње јутро, од 1991. године организовано се окупљамо на Опленцу и сечемо бадњак и по томе смо јединствени. После окупљања у Петровој кући и загревања уз шумадијски чај, представници Општине, Задужбине, династије Карађорђевић и бројни грађани наше Тополе, одлазе у опленачку шуму, у сечу бадњака. Појединачна, тзв. дивља сеча није дозвољена јер би се шума уништила – каже за ТопПрес управник Задужбине Краља Петра I  на Опленцу Драган Рељић.

Обичај да Тополци баш на овом месту секу бадњак везан је за краља Петра који је увек присуствовао овом свечаном чину. Традицију сече бадњака на Опленцу дужу од једног века коју су започели Карађорђевићи, сада наставља принц Михаило, син принца Томислава. Принц Михаило је остао са својом супругом принцезом Љубицом и кћерком Наталијом да живи у Тополи али не само да живи већ и да настави традицију и обичаје које су зачетници династије спроводили.

Организована сеча бадњака на Опленцу и окупљање уз шумадијски чај увод су у наставак обичаја који се спроводе на Опленцу. После сече бадњака челници локалне самоуправе уносе бадњак у зграду општине. Ове године, по први пут изостаће обичај доделе пакетића најмлађима на Опленцу, на Бадње вече, због тренутне епидемиолошке ситуације и прописаних мера.

“Већ у рану зору, пуцањем из пушака и прангија, објављује се одлазак у шуму по бадњак. Бадњак секу искључиво мушкарци, најчешће домаћин и најстарији син, у рано јутро, пре изласка сунца. Бадњак се сече са источне стране  јер треба да падне на исток. Онај ко сече бадњак, труди се „да се дрво не мучи” тј. да се обори из једног ударца или највише са три. Прво дрвце које падне сачува се  и носи у кућу ради мира и среће. Потом се предаје домаћици како би година била родна и берићетна. У сечу бадњака се понесе и мало ракије, ваља се да се наздрави и Богу помоли” – препричавају стари из тополског краја.