Двадесет степени у јануару и фебруару довело је воће у фазу пупољака што их чини веома осетљивим на мраз, који прети упркос томе што је прогнозирано пролеће топлије од уобичајеног, а професор Пољопривредног факултета у Новом Саду Зоран Кесеровић саветује да се воће од ниских температура заштити употребом антифрост система који су делотворни до минус седам степени Целзијуса.
„Ми смо то користили код јабучастих воћних врста, али добро је што смо кренули и код коштичавих воћних врста, код трешње и код кајсије. Могу се користити ветротурбине, убацивање топлог ваздуха али и примитиван начин, коришћење бала“, рекао је Кесеровић за РТС.
Како је навео, пољопривредници греше када мисле да ће са касноцветним сортама избећи измрзавања и напомиње да је најбоље комбиновати рано цветне и касноцветне сорте јер се никада не зна шта нас очекује.
Упозорио је да онима који у лето уђу без губитака, борба са последицама климатских промена тек предстоји.
„Очекују нас сушна лета, са кратким периодима обилних киша. Неће нас по свему судећи заобићи ни град, односно олујно невреме које је гост у нашој земљи последњих 15 година“, истиче Кесеровић.
Према његовим речима, морају се подизати засади са противградним мрежама, јер они не штите само од града, већ и од високих температура.
„Треба размишљати и о сортама. Постоји отпорност појединих сорти на опадање плодова“, наглашава Кесеровић и предвиђа да ћемо упркос свим изазовима, ове године убрати око милион и 350 хиљада тона воћа, 150 000 тона више него лане.
Највише очекује од шљиве, јабуке и крушке јер им је време ишло наруку, а најугроженије су брескве и кајсије.
ТопПрес/ Извор: Танјуг