Књига „Шта је ЦИА тражила у Чачку“ открива многе тајне

Књига „Шта је ЦИА тражила у Чачку“ открива многе тајне

Чачак – Педесетих година Америчка обавештајна служба сачинила је шпијунске извештаје из Чачка. Сада се са ових докумената постепено скидају ознаке тајности. Од почетка овог, ЦИА је јавности на увид ставила 13 таквих, „чачанских” докумената који су деценијама, у архиви у Вирџинији, боравили под ознаком „тајна” или „поверљиво”.

Шта су обавештајци водеће силе света могли да траже и њима важно нађу у паланци која је у то доба (1948) имала само 13.000 душа, и тек се усправљала после страшних ратних година? Занимало их је, пре свега, шта се ради у војсци, армијским и новим индустријским предузећима. Привредна и војна шпијунажа биле су основни задаци, па је само један од 13 речених докумената, и то из 1951, садржавао податке о антикомунистичком покрету отпора у западној Србији.

„Из данашњег угла лако је уочити да су ти шпијунски извештаји били језгровити, са подацима скоро стопостотно тачним. А тамо где је шпијун био у недоумици, назначио би да је податак непроверен, преузет из штампе или је реч о индицијама. Ако нешто није видео, навео би да је вест добио од „информатора”, дакле од нашег човека доушника, врбованог или плаћеног“, рекао је за РИНУ новинар Гвозден Оташевић, који је написао књигу „Шта је ЦИА тражила у Чачку“.

Гвозден Оташевић, аутор књиге „Шта је ЦИА тражила у Чачку“, фото: РИНА

Из Чачка у Америку тада су стизале информације о борбеном поретку у ЈНА, шпијуни су јављали и да припадници Кноја никад нису утврдили ко је из канцеларије у Трстенику украо планове за конструкцију авионских мотора и да празне вагоне на железничком колосеку у чачанској Фабрици хартије вуку четири вола.

„У извештају (22. новембар 1949) о градњи хидроелектрана у Међувршју и Овчар Бањи стоји да је на првој завршено 17, на другој 40 одсто радова, и додаје. Кад је прављен план о подизању те две хидроелектране, предвиђено је да се турбине увезу из Чехословачке. После прекида односа са том земљом, југословенски инжењери се надају да ће им Британци испоручити опрему. Петогодишњим планом предвиђено је да ће ове електране бити завршене до 1950, а 1951. бити стављене у погон. На овим пословима упослене су добровољне радне бригаде али радови напредују веома споро, и ако се настави тим темпом посао неће да буде завршен пре 1955. Завршен је, иначе, 1954, шпијун се преварио за једну годину“, написао је Оташевић у својој књизи.

Најопширнији је био агент који је послао извештај (19. март 1951) о чачанској Фабрици хартије. Пописао је димензије свих зграда и све машине, јавио да фабрички парни генератор дневно троши 30 тона угља лошијег квалитета, а да је „технички директор фабрике инжењер Енвалд, који није комуниста”. Поручио је, такође, да фабрика има железнички колосек којим вагоне, пошто се испразне, „вуку четири вола”.

До појединости је била покривена делатност Војнограђевинског предузећа „Ратко Митровић” из Чачка, у извештајима од 23. августа 1951. и 17. јануара 1952. Тих година колектив је био од државне важности, јер је „Ратко Митровић” подизао три војне фабрике у овом делу државе, „Слобода” у Чачку, „Милан Благојевић” у Лучанима и „Прва петолетка” у Трстенику.

ТопПрес/ РИНА

Шпијуни из Чачка слали поверљива документа у Америку, фото: РИНА

KOMENTARI