Српска православна црква и њени верници данас прослављају Крстовдан или Воздижење Часног Крста, успомену на дан када је царица Јелена, мајка цара Константина, пронашла Часни крст на коме је распет Исус Христос на Голготи.
По предању, у то време је Западним Римом владао цар Максенције, који је био веома суров према народу. Римљани нису имали другде до да се обрате Константину, цару Источног римског царства, који је са својом мајком Јеленом боравио у Британији, молећи га да дође и избави их од насилника.
Константин је прво покушао да се уразуми Максенција, но када му то није пошло за руком, скупио је војску и кренуо против њега. Константинов јединице биле су мање бројне и јаке у односу на војску злог цара, тако да је он почео да сумња у совју победу. Како би добио помоћ, Константин је почео да се моли Једином Богу, хришћанском Богу, кога су већ исповедали многи његови поданици.
Господ му је на молитве одговорио. Константину се јавио на небу Крст Господњи, изображен звездама, који је сијао јаче од сунца, и на коме беше натпис: Овим побеђуј!
Како је Константнин, одгајан као многобожац, и даље био у неверици, њему се у сну јавио сам Христос Господ, и поново му показао знамење часнога Крста. Рекао му је: Начини изображење овог знамења, и нареди да се носи пред пуковима, па ћеш победити не само Максенција него и све непријатеље своје.
Цар је то урадио и убрзо је победа била његова, као и многе будуће. У Риму га је народ дочекао уз велику радост, а он је у спомен на ту велику победеу поставио усред Рима на високом каменом стубу Крст на коме је писало „Овим спасоносним знамењем ослобођен је овај град од насилничког јарма“.
Познавши силу распетога на крсту Христа, Константин је поверовао да је Он једини истинити Бог и крстио се у име Његово са својом мајком Јеленом, коју је послао у Јерусалим са великим благом да тамо тражи часни Крст Господњи.
ЈЕЛЕНА У ЈЕРУСАЛИМУ
Отишавши у Јерусалим, царица Јелена обишла је света места. Како би нашла Крст, она је позвала све Јевреје и замолила их да јој покажу место где је сакривен часни Крст Господњи. На великом брежуљку, засутом земљом и камењем, на коме римски цар Адријан беше подигао храм богињи Венери и у њему поставио идола, један од њих је рекао царици да је ту скривен Крст Христов.
Царица Јелена наредила је да се идолски храм сруши, а земља и камење раскопају и уклоне. И када се јерусалимски патријарх помолио Богу на том месту, разлио се диван мирис и указао се према истоку Гроб Христов и Голгота. У близини њиховој нашли су закопана три крста, а затим и клинце којима је Господ био прикован на крст.
А док они беху у недоумици који би од три нађена крста био Христов,наишла је пратња са мртвацем кога су носили да сахране. Наредивши пратњи да стане, положили су сваки крст редом на мртваца. И када Крст Христов би положен, мртвац је тог часа васкрсао и устао жив. Царица с радошћу примивши часни Крст, поклонила му се и целивала га. А народ је повикао „Господе, помилуј!“ – Тако је почео празник Воздвижења (= подизања) часног Крста Господњег.
ОБИЧАЈИ НА ОВАЈ ДАНА
Ко се крстом крсти, тај Крстовдан пости – позната је наша изрека, па верници углавном посте на хлебу и води. На Крстовдан важи правило строгог поста, само на хлебу и води, док је храна животињског порекла строго забрањена. Занимљиво је да је на Крстовдан дозвољено да се једе грожђе, док је друго воће такође забрањено.
Док за многе друге празнике који су обележени црвеним словом важи да не треба спремати кућу, усисавати и радити друге сличне послове, на Крстовдан је обрнуто. На данашњи дан је добро уредити кућу и тако је, условно речено, припремити за зиму.
ТопПрес/ Извор: Телеграф.рс