Ко су министри у новој Влади Србије?

Нови премијер Милош Вучевић је у претходном сазиву Владе обављао функцију потпредседника и министра одбране.

Био је градоначелник Новог Сада у три мандата, од септембра 2012. године, а када је 2020. године трећи пут изабран за градоначелника, што се догодило први пут у историји града.

Потпредседник Српске напредне странке постаје 2021. године, а 2023. године изабран је за председника странке.

Рођен је 1974. године у Новом Саду, где је дипломирао на Правном факултету, а од 1999. бавио се адвокатуром у породичној канцеларији.

Синиша Мали наставља да обавља функцију министра финансија, коју обавља од маја 2018. године.

Био је градоначелник Београда од априла 2014. до маја 2018. године. Претходно је обављао функцију председника Привременог органа Града Београда.

Пре него што је постао градоначелник, био је специјални саветник за привреду и финансије у Влади тадашњег премијера Александра Вучића.

Од 2001. до 2003. радио је као помоћник у Министарству за привреду и приватизацију и као директор Центра за тендерску приватизацију у Агенцији за приватизацију.

Током каријере радио је и као финансијски саветник у приватном сектору. Рођен је 1972. године у Београду, а дипломирао је и магистрирао на Економском факултету Универзитета у Београду.

Како се наводи у биографији на сајту Министарства финансија, магистрирао је и на Washington University у Сент Луису.

Ивица Дачић на функцију министра унутрашњих послова, долази са места министра спољних послова, ресора који је водио од 2022. до формирања актуелног сазива.

Дачић је 2012. године изабран за председника Владе, а претходно је од 2008. обављао функцију министра унутрашњих.

Након избора 2014. изабран је за првог потпредседника Владе и министра спољних послова и на тој функцији остао је до 2020. године, када је преузео функцију председника Народне скупштине.

Од 2006. је председник Социјалистичке партије Србије. Дипломирао је на Факултету политичких наука Универзитета у Београду 1989. године на одсеку новинарство.

Ирена Вујовић наставиће да обавља функцију коју је обављала од 2020. године у претходна два сазива Владе.

Први пут је изабрана за потпредседницу Владе. Чланица је Председништва и председница Надзорног одбора СНС-а.

Током политичке каријере у два мандата је изабрана за народну посланицу у Скупштини Републике Србије. Од 2014. до 2016. године била је помоћница градоначелника Београда за област друштвених делатности.

За председницу Градске општине Савски венац изабрана је 2016. године.

Александар Вулин је први пут изабран за потпредседника Владе Србије.

За директора Канцеларије за КиМ именован је 2012. године. Након тога постао је министар без портфеља задужен за Косово и Метохију, а од 2014. обавља фунцкију министра за рад, запошљвање, борачка и социјална питања.

Од 2017. обављао је функцију министра одбране, а 2020. године изабран је за министра унутрашњих послова.

Био је директор Безбедносно-информативне агенције од децембра 2022. до подношења оставке у новембру 2023. године.

Рођен 1972. године у Новом Саду, а дипломирао је на Правном факултету у Крагујевцу.

Био је функционер ЈУЛ-а, а 2008. године основао је Покрет социјалиста на чијем се челу и даље налази.

Братислав Гашић, који је преузео ресор одбране, у претходној влади је обављао функцију министра унутрашњих послова од 2022 године.

За градоначелника Крушевца изабран је у јуну 2012. године. Функцију министра одбране обављао је од 2014. до 2016. године, када је Народна скупштина изгласала његову смену.

За директора Безбедносно-информативне агенције изабран је 2017. године, а ту функцију обављао је до 2022. Рођен је 1967. године у Крушевцу.

Дипломирао је на Економском факултету Универзитета у Нишу.

Министар трговине Томислав Момировић остаје на функцији на коју је изабран 2022. године. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду.

Од 2007. године запослен је у породичном предузећу. Од 2011. обављао је функцију генералног директора фирме „Mona Hotel Management“, а од 2016. је на позицији председника компаније.

Активни је учесник у пословном удружењу ХОРЕС (Удружење хотелијера и ресторатера Пословно удружење хотелско угоститељске привреде), где се од 2013. године налази на позицији председника скупштине ХОРЕС, а од 2009. до 2013. обављао је функцију председника УО ХОРЕС.

Од 2020. године обављао је функцију министра грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

Место министра спољних послова припало је досадашњем амбасадору Србије у Вашингтону Марку Ђурићу.

Од јуна 2012. до маја 2014. године био је саветник председника Србије за спољну политику, а у мају 2014. Влада Србије га је именовала за директора Канцеларије за Косово и Метохију.

Завршио је Правни факултет.

Дубравка Ђедовић Хандановић остала је на месту министра рударства и енергетике.

Рођена је 1978. године у Београду. Дипломирала је банкарство и финансије на Економском факултету у Београду, а магистрирала финансије и менаџмент на универзитету у Милану и УЦЛА Андерсон школи менаџмента у Лос Анђелесу.

На позицију министра енергетике и рударства дошла је са места члана Извршног одбора НЛБ Комерцијалне банке, где је била задужена за корпоративно и инвестиционо банкарство.

Значајан део каријере, од 2016. до 2021. године, провела је на позицији директорке Регионалног представништва Европске инвестиционе банке (ЕИБ) за Западни Балкан, највеће мултилатералне финансијске институције на свету и једног од највећих кредитора земаља Западног Балкана.

Славица Ђукић-Дејановић и у овом сазиву биће Министарка просвете. Рођена је 1951. године у Рачи.

Завршила је Медицински факултет, магистарске и докторске студије и специјализацију из неуропсихијатрије на Медицинском факултету у Београду. У седам мандата била је посланица.

Обављала је функцију председнице Народне скупштине Републике Србије од 2008. до 2012. године. Била је и вршилац дужности председника Србије од почетка априла до краја маја 2012. године.

Од 2012. до 2014. године била је министарка здравља у Влади Републике Србије.

Чланица је Социјалистичке партије Србије од њеног оснивања.

Јелена Беоговић поново је министарка науке и технолошког развоја, а на ту позицију дошла је у прошлом мандату владе са места директорке Институту за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, у којем је провела радни век.

Рођена је 1970. године у Београду.

Дипломирала је на Биолошком факултету након две године проведене на Универзитету Британска Колумбија у Канади. Магистрирала је 2002. године, а 2008. одбранила докторску дисертацију из области молекуларне генетике на Биолошком факултету.

Од 2018. има и звање научног саветника.

Томислав Жигманов министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог и даље остаје на функцији на коју је изабран 2022. године.

Рођен је у Таванкуту 1967. године. Дипломирао је филозофију у Новом Саду. Живи и ради у Суботици. Предаје историју филозофије на Теолошко-катихетском институту Суботичке бискупије.

Био је народни посланик у сазиву од 2016. до 2020. године. Председник Демократског савеза Хрвата у Војводини од 2015. године.

Влада има осам нових министара међу којима су Дејан Ристић, Милица Ђурђевић Стаменковски и Дарко Глишић, Адријана Месаровић, Јелена Ковачевић, Татјана Мацура и Немања Старовић.

Татјана Мацура министарка без портфеља, Рођена је 1981. године.

Политичку каријеру започела у покрету Доста је било. Председница је удружења „Маме су закон“ и предузетница. Била је народна посланица од 2016. до 2020. године.

Адријана Месаровић, нови министар приведе на функцији министра приреде замениће Слободана Цветковића. Рођена је у Новом Саду 1981. године и мастер је економије. Била је помоћник градоначелника Новог Сада од 2018. године, и председница Тима за инвестиције Града Новог Сада.

Каријеру је започела у банкарском сектору 2008. године у Дирекцији за пословне аранжмане у Сектору за корпоративно банкарство. Била је вишегодишњи самостални стручни сарадник у Одељењу за велика предузећа у Сектору за рад са привредом којим је касније и руководила.

Сарађивала је са Народном банком Србије, ресорним министарствима и има вишегодишње искуство у раду на финансијској консолидацији привредних друштава.

Министра за државну управу и локалну самоуправу Александра Мартиновића на функцији ће заменити Јелена Жарић Ковачевић која је била народна посланица у три мандата.

Рођена је 1981.године у Нишу, дипломирала је на нишком Правном факултету, на коме је стекла и звање мастер правних наука. Била је адвокат до 2012. године, када је постављена за заменицу Секретара Скупштине града Ниша, а радила је и као одборник нишке општине Црквени Крст.

Члан је Главног одбора СНС, а крајем 2021. изабрана је за чланицу Председништва.

На место Министра за рад, борачка и социјална питања предложен је Немања Старовић који је до сада био званичник министарстава спољних послова, одбране, а пре тога је радио и у Канцеларији за Косово и Метохију.

Старовић ће на фунцкији заменити Николу Селаковића који је нови министар културе.

Старовић је рођен 1982. године у Новом Саду. Урадио је мастер на одељењу за историју Филозофског факултета Универзата у Новом Саду. Завршио је и Дипломатску академију МСП-а.

Био је и помоћник градоначелника Новог Сада и члан Градског већа за урбанизам и заштиту животне средине.

Министар за бригу о породици и демографију је Милица Ђурђевић Стаменковски, рођена 1991. године, а на тој функцији заменила је Дарију Кисић.

На факултету политичких наука Универзитета у Београду стекла је звање дипломираног политиколога, а суоснивач је српске странке Заветници.

Један је од аутора „Платформе за обнову суверенитета“ на Косову и Метохији, организовала је и политичке скупове за очување Косова и Метохије у саставу Србије, а 2022. године била је председнички кандидат на изборима.

Министар за јавна улагања је Дарко Глишић, који ће на тој функцији заментити Марка Благојевића. Један је од оснивача Српске напредне странке.

Рођен је 1973. године у Убу, завршио је Вишу грађевинско – геодетску школу у Београду, где је стекао звање инжењера геодезије.

У СРС се учланио 1997. године, где је одмах изабран за потпредседника окружног одбора за Колубарски округ, а 2000. године за председника одбора. За председника општине Уб први пут је изабран након избора 2012. године, други пут 2016., а трећи пут 2020. године.

Два пута је био посланик у Народној скупштини, а за председника Извршног одбора СНС изабран је 2016.

Нови министар информисања Дејан Ристић рођен је 1972. Досадашњи је директор Музеја жртава геноцида, а на функцији ће заменити Михаила Јовановића. Био је и државни секретар у Министарству културе.

Ристић је историчар, преводилац и сценариста, један од водећих стручњака у области интегралне заштите и управљања културним наслеђем.

Био је и вршилац дужности директора Народне библиотеке Србије где је дошао из Министарства рада и социјалне политике, у којем је био задужен за заштиту војних меморијала и посебну пажњу је посветио истраживању холокауста.

Министарка за евроинтеграције Тања Мишчевић остаје на функцији на коју је изабрана 2022. године.

Била је директорка Канцеларије за европске интеграције Владе Србије од 2005. до 2008. године.

Након тога је од 2009. до 2011. обављала функцију потпредседника Агенције за борбу против корупције. Од 2010. до 2012. била је државни секретар у Министарству одбране.

Постављена је 2013. на место шефа Тима за преговоре Републике Србије са Европском унијом и ту функцију обављала је до 2019. године.

Дипломирала је, магистрирала и докторирала на Факултету политичких наука Универзитета у Београду на којем је и редовни професор.

Никола Селаковић је у претходном сазиву Владе обављао функцију министра за рад, запошљавање, социјална и борачка питања, док је у новој Влади изабран на чело Министарства за културу.

Обављао је дужност министра правде и државне управе од 2012. до 2014. године, а потом министра правде од 2014. до 2016. године.

Одлуком председника Републике 2017. године постављен је на функцију генералног секретара председника Републике, коју је обављао до 2020. године.

Након тога је до 2022. године био министар спољних послова. На Правном факултету Универзитета у Београду завршио је основне и мастер студије.

Горан Весић остаје на функцији на коју је изабран 2022. године.

Члан је Председништва СНС и бивши заменик градоначелника Београда. После избора у априлу 2022. године обављао је функцију народног посланика Скупштине Србије и одборника у Скупштини Града Београда.

Дипломирао је на Правном факултету у Београду. Од фебруара до септембра 1997. био је члан Извршног одбора Скупштине града Београда, а од 1996. до 2000. одборник Скупштине града Београда.

Био је посланик Скупштине Србије од 2000. до 2003. године. Секретар Привременог органа града Београда који је именовала Влада Србије био је од новембра 2013. до априла 2014. године, када је именован за градског менаџера Града Београда.

Од 2018. године до формирања актуелне власти у Београду био је заменик градоначелника Београда.

Златибор Лончар се враћа на функцију министра здравља коју је обављао од 2014. до 2022. године. Завршио је Медицински факултет у Београду 1997. године.

У Лондону у болници „Хамерсмит“ завршио специјалистички курс из хепатобилијарне хирургије. Завршио специјализацију из опште хирургије 2003. године, а 2009. уписао докторске студије.

Током 2011. завршио је и специјалистички курс из трансплантационе хирургије јетре у Кингс колеџ у Лондону.

Пре доласка на чело Ургентног центра био је начелник Интензивне неге на одељењу Хирургије и Клинике за ургентну хирургију.

Од 2010. године био је начелник интензивне неге Ургентног центра, а од августа 2012. био је на функцијама директора Ургентног центра и помоћника директора Клиничког центра Србије за медицинска питања.

Члан Председништва Српске напредне странке од 2014. године.

Александар Мартиновић је у претходном сазиву Владе обављао функцију минисра за државну управу и локалну самоуправу, док ће у новој влади бити министар пољопривреде.

Био је биран за народног посланика у шест сазива Народне скупштине од 2007. до 2022. године.

Обављао је функцију више парламентарних одбора. Од 2012. је члан Српске напредне странке, где је члан Председништва и Главног одбора.

Рођен је 1976. године у Славонском Броду. Дипломирао је, магистрирао и докторирао на Правном факултету Универзитета у Новом Саду, где је запослен у звању доцента.

Хусеин Мемић остаје на функцији министра туризма и омладине, на коју је изабран 2022. године. Обављао је од 2012. године функцију Културног центра Новог Пазара.

Рођен је 1983. године у Новом Пазару. Дипломирао је на Факултету за физичку културу, а завршио је мастер студије из туризма и угоститељства.

Члан је и потпредседник Санџачке демократске партије.

Зоран Гајић остаје на функцији министра спорта на коју је изабран 2022. године. Председник Одбојкашког савеза Србије од 2016. године. Био је тренер у више клубова и репрезентација.

Рођен је 1958. године у Панчеву. Магистар је одбојке и едукатор одбојкашких тренера.

Милан Кркобабић остаје на функцији министра за бригу о селу, коју је обављао од 2020. године у претходна два сазива Владе.

У периоду од 2008. до 2012. године обављао је функцију заменика градоначелника Београда.

У септембру 2012. именован је на функцију генералног директора Јавног предузећа „Пошта Србије“, коју је обављао до августа 2016. године.

Од августа 2016. године до октобра 2020. године обављао је функцију министра без портфеља у Влади Републике Србије задуженог за регионални развој и координацију рада јавних предузећа.

Један је од оснивача и председник Партије уједињених пензионера Србије (ПУПС). Рођен је 1952. године у Качареву.

Дипломирао је на Економском факултету у Београду.

Новица Тончев обављао је функцију министра без портфеља и у два претходна сазива Владе.

Од 2008. до 2014. године председника Општине Сурдулица, а од 2014. до 2020. године председника Скупштине општине Сурдулица.

У више наврата биран је за народног посланика. Члан је Главног одбора Социјалистичке партије Србије од 2010. године, а за потпредседника партије изабран је 2017. године. Дипломирао је на Грађевинском факултету у Нишу.

Ђорђе Милићевић функцију министра без портфеља обављао је и у претходном сазиву Владе. Биран за народног посланика у свим сазивима Народне скупштине од 2008. године. Од 2016. до 2020. био је на функцији потпредседника Народне скупштине.

У четири мандата биран за одборника Скупштине града Ваљева, а 2004. обављао је функцију потпредседника Скупштине општине Ваљево. По занимању је дипломирани економиста.

У Социјалистичкој партији Србије од 1996. године, а од 2002. до 2021. обављао је функцију председника Градског одбора Ваљево.

Ненад Поповић је за министра без портфеља биран у два мандата од 2017. до 2022. године.

Био је народни посланик у два мандата, а 2012. је изабран за потпредседника Скупштине.

Обављао је функцију потпредседника Координационог центра Србије за Косово и Метохију од 28. јуна 2006. године до 15.маја 2007. године.

Од 20. фебруара 2006. године је на челу Економског тима за Косово и Метохију и југ Србије. Током 2006. године постављен је на функцију потпредседника Координационог тела Србије за општине Прешево, Бујановац и Медвеђа, а 7. септембра 2007. године именован је за заменика председника овог владиног тела.

Политичку каријеру започео у Демократској странци Србије, а по напуштању те странке 2014. године оснива Српску народну партију на чијем је челу и даље.

ТопПрес/ Извор: Танјуг