Поједини професори деци уопште не предају из уџбеника. На радост родитеља, који не морају да издвајају новац, али и ученика – јер то значи више занимљивих часова. Ако не постоји законска обавеза, питање је зашто већина инсистира на учењу из књига.
Ближи се крај школске године. Деца ће размишљати о лету и авантурама, а родитељи о томе колико ће им новца бити потребно да купе уџбенике за следећу годину. Половне или нове – зависиће од цене.
Када издвоје у просеку око 15.000 динара за књиге, проблем настаје кад поједини уџбеници више стоје у фиоци него што се користе у школским клупама.
„Чак се наручују и нека додатна средства – па се онда поставља питање свеобухватности тих уџбеника. Да ли су довољни ако се узимају додатна наставна средства?“, упитао се члан Савета родитеља у једној основној школи на Новом Београду Милан Бојовић.
Наводи да неке школе то решавају тако што постоје ормарићи у школама, па се тамо држе уџбеници.
Бојовић истиче да се на крају све то сведе да у ормарићу остају ликовно, музичко и предмети који су мање заступљени.
Зашто купујемо уџбенике ако их деца не користе
У односу на градиво из књиге, материјал који припремају наставници често је обимнији, па се тако уџбеник некад и не отвори.
Родитељи постављају питање: „Због чега се онда поједине књиге купују?“
Али, све зависи од наставника.
Професорка ОШ „Никола Тесла“ Јелена Луцић каже да се припрема за час на основу исхода и циљева који су задати за наставну јединицу, а не на основу уџбеника.
„Могу да причам у своје име. Ми на сваком часу користимо уџбеник и радну свеску уџбеника“, објашњава професорка Луцић.
Рад према наставном програму
То значи да професори раде према утврђеном наставном програму, а не према уџбенику, потвређено је РТС-у у Заводу за унапређивање образовања и васпитања.
Наводе да су уџбеници намењени ученицима, а не наставницима, који могу да користе било какав припремни материјал ако одговара школском програму.
„У уџбеницима постоје ствари које деца, уколико су била одустна или нису разумела градиво на часу, могу да прочитају. Имају доста тестова за вежбање“, објашњава професорка хемије у ОШ „Никола Тесла“ Марина Ботуњац.
Наводи да постоје мањкавости и предности уџбеника.
„Знате, уколико предајете алкохоле, у књизи ће бити јако лепо објашњено и без наставнка, али имаћете само један пасус о алкохолизму“, каже Ботуњац.
Наставници кажу да би им било једноставније и лакше да користе само књигу, али да деца кроз припремни материјал науче више.
Књиге скупље за пет до 10 одсто него прошле године
Деци би биле лакше торбе, а родитељима исплативије да на време знају који су уџбеници неопходни.
„Наставници који сматрају да уџбеник није неопходан свакако одаберу књигу, али ми не инсистирамо да се тај део уџбеничког комплета набавља“, каже дирекор ОШ „Никола Тесла“ Станислав Стевуљевић.
Наводи да су имали предвиђене збирке задатака за физику, математику и хемију, али их нису ставили у комплет да не би деца куповала, јер то могу да узму и од другара од прошле године.
„Иначе, законска обавеза куповине уџбеника не постоји, постоји само обавеза да школа одабере уџбеник који ће се користири“, наводи Стевуљевић.
Један од родитеља наводи да се распитао код родитеља из три школе, комплет уџбеника за шести разред у једној школи кошта 17.000, у другој 21.000, у трећој 22.000 динара.
Ако наставник тако жели, може да каже деци да им уџбеник уопште није потребан и да, пратећи програм сам осмисли како би предавао наставну јединицу.
Међутим, то значи да наставници морају да уложе много времена, креативности и труда у учиниоци, али и ван ње.
ТопПрес/ Извор: РТС