Туристички објекти, ресторани и други угоститељски објекти не раде, а то се рефлектовало на произвођаче, како у примарном сточарству, тако и у месно-прерађивачкој индустрији, каже Будимовић у изјави за Танјуг.

“То је оно на шта није могло да се утиче и спречи, али је могло да се ублажи, а сада нас чека један период последица”, навео је он.

Као један од разлога за појаву веће понуде од потражње, види у томе што су у првом пику пандемије производња и потрошња добро амортизоване, па је сада производња меса устаљена и појављују се тржишни вишкови.

Према речима Будимовића, други разлог је тај што је Кина престала да увози свињско месо из Немачке због појаве афричке куге и та земља је као велики потрошач изазвала тектонски поремећај за сва мања тржишта, па и за регион.

Када је реч о јунећем месу Србија на годишњем нивоу има квоту од 8.870 тона за извоз у ЕУ, а извезе 500 тона јер, како каже, нисмо конкурентни са произвођачима у ЕУ.

“Ту су стимулације које произвођачи ЕУ добијају, подстицаји који су веома значајни за фармере ЕУ. Други разлог је што ЕУ примењује систем прелевмана приликом увоза јунећег меса из Србије у ЕУ. То је можда један од главних тема које треба покренути у преговорима са Европском комисијом”, указује Будимовић.

Каже да је проблем и афричка куга свиња која је захватила велики део ЕУ и нашу државу, те су нека традиционална тржишта мање доступна за извоз свежег и замрзнутог свињског меса и производи од свињског меса који нису термички обрађени (чајна кобасица и друге врсте квалитетнијих производа).

Србија је свињско месо и производе од свињског до почетка пандемије извозила у Црну Гору, која је због настале ситуације обуставила увоз, што се рефлектовало на произвођаче меса у Србији, напоменуо је Будимовић.

Додаје да је нешто мало извезено и у Македонију и ЦЕФТА регион, док Русија, која је велики потрошач меса, прошле године није узела “ни грам”.

Такође, наводи да је извоз свињског меса на годишњем нивоу између 5.000 и 10.000 тона.

“Ми још увек немамо тржиште за извоз свињског меса. Радимо на томе да се извози у Вијетнам и ту је држава урадила један корак више, јер је усагласила сертификате са Вијетнамом”, указује он.

Када је реч о извозу јунећег меса, Будимовић каже је 2020. године у Турску извезено између 5.000 и 6.000 тона меса и у ЕУ око 500 тона.

Ове године извоз у Турску није могућ због епидемиолошке ситуација која утиче на рад туристичких објеката, а самим тим је смањена и потражња за месом, додао је он.

Будимовић напомиње да је проблем и честа осцилација цена због пада турске лире, што тај посао чине неисплативим.

“Тов јунади је врло захтеван, траје између девет и 12 месеци, доста се улаже у производњу, а онда немате прихватљиву тржишну цену како би тај посао био рентабилан”.

Каже да је тржишна цена живих свиња између 120 и 150 динара, као и да то доста зависи од региона и квалитета

Цена јунећег меса је достигла цену од 2,2 евра и то за најквалитетнију расу “сименталац”, а цена јагњетине око 250 динара живе ваге.

Као решење пласмана меса из Србије, Будимовић види пре свега у побољшању квалитета.

Будимовић је навео да су у току преговори са Русијом око увођења принципа регионализације у Србији – што значи да само из подручја које је заражено афричком кугом свиња нема трговине свињама и свињским месом, док су сва остала подручја где нема вируса су слободна за трговину.

ТопПрес/ Извор: Танјуг