Више од две деценије Жељка Мајић покушава да докаже да постоји. Каже да се обраћала свим надлежним службама, од општине до хрватске амбасаде, али решења нема. Ова жена од 1995. године живи у Крагујевцу са супругом и ћерком. Преживљавају од супругове накнаде, која износи 8.000 динара месечно.
Имала је 24 године када јој је у избегличкој колони граната разнела ногу. И сада има здравствене проблеме, али не и начин да се лечи, јер једини важећи документ који има је избегличка легитимација. Осим тога нема ништа, јер нема јединствени матични број, али ни начин да дође до њега, преноси РТС. У МУП-у кажу да расељене особе на основу избегличке легитимације могу да траже држављанство Републике Србије. По добијању држављанства, уписују се у матичне књиге рођених.
Након тога, лице може пријавити пребивалиште на територији Републике Србије, при чему је потребно да претходно Комесаријат за избеглице и миграције Републике Србије укине статус избеглог лица – саопштава МУП.
Потом се може поднети захтев за личну карту.
У Осијеку, њеном родном граду, рекли су јој да њене документације нема.
У градској управи Крагујевца кажу да 12 година покушавају да дођу до докумената за Жељку. Обраћали су се и међународним организацијама.
ТопПрес/ Извор: РТС