Министар за бригу о селу Милан Кркобабић рекао је да су, акцијом тог министарства, до данас подељена средства за куповину преко 2.000 сеоских кућа са окућницом, чији ће нови власници у другој половини године моћи да конкуришу за додатну помоћ, до 1.200.000 динара, за покретање посла на селу.
Министар је истакао да је изузетно битно што је основна карактеристика парова или појединица који су конкурисали за кућу на селу да су млађи од 30 година.
„Изненађује то што готово једна трећина њих из града прелазе у село. То нисмо могли да очекујемо и мене лично то највише радује. Изузетно је висок број образованих људи који се пријављују из најразличитијих професија“, рекао је Кркобабић за Танјуг.
Како је истакао, мерама министарства је готово 6.000 људи населило сеоске крајеве наше земље, од тога преко 2.500 деце.
„На брз начин мењамо демографску слику одређеног места. За десет година ћемо поделити 20.000 кућа“, нагласио је он.
Кркобабић је навео податак да је у Бачком Петровом Селу насељено 69 породица, те да је у том крају отворен вртић.
„Људи испод 30 година имају храбрости и жеље да крену у нешто ново, то се зове оптимизам. Нема заинтересованих за конкурс, а да су старији од 40 година, и ако је горња граница за учествовање у конкурсу 45 година“, објаснио је министар.
Кркобабић је најавио да ће у другој половини текуће године добитници кућа на селу бити у прилици да конкуришу за бесповратна средства до 1.200.000 динара које ће моћи да искористе у сврху покретања посла на селу.
„Нема потребе да намећемо младина сферу бављења. Они сами знају шта је потребно селу и чиме ће се бавити. Ми желимо да им обезбедимо потребну логистику за почетак посла. Због тога нам је јако битна сарадња са локалним самоуправама“, рекао је он.
Такође, апеловао је на имућније општине да издвоје подстицајна средства како би побољшали живот тих младих људи.
„Предуслов да млади човек остане да живи на селу је да им држава адекватно помогне. Јавно мњење мора да прихвати чињеницу да морамо населити рубне крајева Србије. Наши проблеми на КиМ прозилазе и из тога што смо тамо у изузетно малом броју“, истакао је министар.
Он је објаснио да је једна од мера како би се млади стручњаци задржали на селу умањење стопе ПДВ-а и укидање појединих такси.
„На тај начин ће стручни људи били плаћени до три пута више него у Београду. Ако нећемо да у тим деловима задржимо људе морамо имати чврст став“, рекао је он.
Буџет Србије ће бити кројен у складу са захтевима младих људи, ово је став председника Србије Александра Вучића и министарства, додао је Кркобабић.
Он је истакао да је САНУ активни учесник у акцијама које спроводи министарство, те да су они у партнерском односу, без уплитања.
„На њима је да дају стручна решења, а на држави је да узме у разматрање оно што сматра да јој користи“, рекао је министар.
Саговорници Танјуга истичу да је прикупљање документације за учествовање на конкурсу једноставан процес, те да је могуће да буде готов за мање од шест месеци.
Марија Гмијовић из села Разбоја код Бруса је са супругом у току прошле године конкурисала за средства Министарства за бригу о селу.
„Супругу и мени је требало око месец дана да прикупимо целокупну документацију. Од тенутка када смо конкурисали прошла су три до четири месеца док нам нису одобрена средства за куповину сеоске куће. Имали смо велику помоћ локалне самоуправе“, истакла је Гмијовићева.
Основни услов за учествовање на конкурсу је да кандидати буду млађи од 45 година, да су држављани Србије и да имају пребивалиште на територији наше жемље не краће од три године, да не поседују имовину, кућу или било шта друго на територији Србије и да то нису отуђили у последњих пет година.
До краја недеље укупан број купљених кућа на селу премашиће 2.000
Министар за бригу о селу Милан Кркобабић рекао је данас ће до краја недеље бити додељена средства за куповину још сеоских кућа, чиме ће укупан број кућа, за чију су куповину додељена средства премашити 2.000, а нови власници ће у другој половини године моћи да конкуришу за додатну помоћ, до 1.200.000 динара, за покретање посла на селу.
Министар је истакао да је изузетно битно што је основна карактеристика парова или појединица који су конкурисали за кућу на селу да су млађи од 30 година.
„Изненађује то што готово једна трећина њих из града прелазе у село. То нисмо могли да очекујемо и мене лично то највише радује. Изузетно је висок број образованих људи који се пријављују из најразличитијих професија“, рекао је Кркобабић за Танјуг.
Како је истакао, мерама министарства је готово 6.000 људи населило сеоске крајеве наше земље, од тога преко 2.500 деце.
ТопПрес/ Извор: Танјуг
U Srbiji postoji 4.709 naselјa, odnosno sela (po Ustavu nepostoji kategorija sela)!
1.200 je u fazi nestajanja;
U 1.034 naselјa je manje od po 100 žitelјa;
U 550 ima manje od po 50 stanovnika;
U Srbiji je danas oko 100 praznih naselјa, a još toliki broj ima manje od po deset stanovnika;
Danas u Srbiji ima više od 200 sela bez ijednog stanovnika mlađeg od 20 godina, a više od polovine stanovništva u zemlјi živi na selu;
U 86 odsto naselјa opada broj stanovnika;
Čak 500 sela nema asfaltni put ni vezu sa svetom;
U 400 sela u Srbiji nema ni prodavnice! Žitelјi moraju na put da kupe hranu;
U Srbiji čak 73 odsto sela nema dom kulture ni biblioteku;
U naselјima se nalazi 50.000 praznih kuća bez vlasnika, a na još 150.000 piše da trenutno niko u njima ne živi;
Poštu nema oko 2.000 sela;
U 230 sela nema osnovne škole;
Oko 200 osnovnih škola imaju po jednog đaka;
U 2.760 sela nema vrtića;
Srpsko selo karakteriše i nešto starije stanovništvo (43,6 godina) nego što je ono u gradu (41,3);
U dve trećine sela nema ambulante;
U Srbiji ima oko 628.000 gazdinstava (stočarstvom se bavi 330.000 njih);
Republika Srbija raspolaže sa 5.097.000 hektara polјoprivredne površine ili 0,59 hektara po stanovniku. Od toga 4.224.000 hektara su obradive površine ili 0,47 hektara po stanovniku. U okviru polјoprivrednih gazdinstava, prema popisu polјoprivrede iz 2012. godine, obrađuje se, odnosno u upotrebi je 3.355.859 hektara zemlјišta. To znači da značajan deo poseda, od oko 860.000 hektara ostaje neobrađeno! Vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji se kreće oko pet milijardi dolara ili 1.000 dolara po jednom hektaru. Cilј je da to bude bar 10.000 dolara po jednom hektaru;
Razvoj polјoprivrede Srbije u poslednje tri decenije je samo 0,45 odsto godišnje!!!