На тржишту меда Србије било је пре пет година око 95 одсто фалсификата, док данас званични подаци инспекција говоре да лажни мед покрива 30 процената тржишта пчелињим производима у земљи.
Председник Савеза пчеларских организација Србије (СПОС) Родољуб Живадиновић додаје да се борба те организације и пчелара који поштено раде свој посао исплатила и да је Ветеринарска инспекција успела да избаци са тржишта велике фалсификаторе из „мега“ маркета.
То су биле фирме које су се бавиле продајом фалсификованог меда, али не и његовом производњом, а борба против фалсификатора, напомиње Живадиновић, мора да се настави.
Да би се Србија изборила са проблемом лажног меда на тржишту, а потрошачи били сигурни да једу прави пчелињи производ, Живадиновић сматра да је једно од решења веће казне за фалсификаторе.
„У Србији постоје фирме које се баве фалсификовањем меда, инспекција их ухвати на делу у трговинама, мед се узоркује, након тога се утврди да не ваља, а они плате казне и настављају даље…“, објашњава Живадиновић како све функционише у пракси.
Према његовим речима, системско кажњавање оваквих фалсификатора је у припреми и код нас, као што постоји у западним земљама. Међутим, сматра, то неће ни брзо ни лако заживети. Једна од таквих „западних“ мера, каже, могла би бити да се онима који су доказани фалсификатори затворе фирме на две године.
Према проценама СПОС-а, лажни мед у Србији се само кроз легалне токове прода у вредности од око 1,5 милиона евра годишње док податке о продаји меда нелегалним путем немају.
Лажни мед настаје најчешће, каже, тако што се меша са шећером или са глукузно-фруктуозним сирупом од кукуруза, а такав се може и даље наћи у мањим трговинама и на неким пијацима, и то највише у Војводини. Обманути потрошаци, уствари, мислећи да купују прави мед, купују „кило шећера“:
„Обично кажемо онима који се одлучују да купе јефтине замене меда да им је још јефитније да купе килограм шећера и помешају га са топлом водом. Ако им је битно да једу мед, онда морају да га купе код пчелара или у трговинама које су друштвено одговорне и продају прави природни мед“, указао је Живадиновић.
Оно што може да укажу да је мед фалсификован, објашњава Живадиновић, јесте пре свега цена јер тегла правог меда не може да кошта 300 или 350 динара, обзиром да толико не кошта ни производна цена меда. Међутим, с друге стране, има фалсификатора који свој „мед“ продају и по високим ценама желећи да на тај начин обману потрошаче.
Када мед кристализира, то је још једна потврда да је мед прави, указује Живадиновић јер се лажни мед прави тако да не кристалише.
„Сваки прави мед мора да кристалише, неки за месец дана, неки за годину или две, неки чак за четири. Када мед кристалише у тегли од врха до дна, можете бити скоро 100 одсто сигурни да је мед прави“, објашњава Живадиновић.
Поручује потрошачима и да када купују мед провере његов изглед јер ниједан природни мед не може бити потпуно кристално провидан, већ мора бити замућен.
У Србији се, иначе, ако је лошија сезона, годишње произведе од 4.000 до 6.000 тона меда, а у добрим сезонама приноси се крећу од 10.000 до 12.000 тона. Од те произведене количине, наводи Живадиновић, Србија обично извезе од две до три хиљаде тона меда а који има оцену врхунског квалитета.
Србија, такође, и увози мед али он није лошег квалитета, објашњава Живадиновић и наводи да је углавном реч о меду од биљака које код нас не постоје.
На пример, реч је о меду од биљке манука са Новог Зеланда или неколико типова меда из Грчке, а годишње увеземо од 30 до 100 тона годишње.
ТопПрес/ Извор: Танјуг