Верници старокалендарских православних цркава данас обележавају Нову годину по Јулијанском календару, која се у Србији назива и српска Нова година, а обележава се и Обрезање Исуса Христа и свети Василије Велики.
Нову годину данас обележавају Јерусалимска црква, Руска црква, Српска православна црква, Грузијанска патријаршија и Света Гора Атонска.
Током историје хришћанства није било јединства у томе од када би требало рачунати почетак године. Некада је то био март, а потом и Ускрс.
Свети Амвросије Медиолански каже да би годину требало почети у септембру, у славу Светог цара Константина, рођеног у Нишу.
У Византији је још дуго било двоумљења. Први и Шести васељенски сабори сматрају да је добро да се почетак године стави у септембар, налазећи за то библијско оправдање.
Нови завет учи да је Исус Христ око празника јеврејске Нове године, ушавши у синагогу, огласио годину милости Господње.
У Србији је до цара Душана било докумената у којима година почиње у марту.
Од 1989. године овај дан се, на предлог васељенског патријарха, обележава као Дан твари Божије, односно свега од Бога створеног.
Овај празник „подсећа људе на бригу о животној средини и природи уопште која је немарним, неодговорним и крајње нехришћанским деловањем човековим болно рањена и насилнички угрожена“.
ОБРЕЗАЊЕ ХРИСТОВО
Христ (Божији син) је обрезан у храму осмог дана по рођењу, сходно јеврејским обичајима и тада су му наденули име Исус.
Обрезање показује да је примио на себе истинско људско тело, а не привидно, како су касније о њему учили јеретици.
Исус је обрезан и јер је хтео да испуни закон, који је сам дао кроз пророке и праоце.
Испунивши тај законски пропис, он га је заменио крштењем у Својој цркви.
„Јер у Христу Исусу нити што помаже обрезање ни необрезање, него нова твар“ (Гал. 6, 15), објављује апостол Павле у Новом завету.
ШТА ВАМ ЈЕ ЧИНИТИ НА ДАНАШЊИ ДАН
У храмовима се моли Господу Исусу Христу да благослови венац године, да сачува православље у миру, да година протекне добро, да градове Бог сачува неповређене, да христољубивог владара земље заштити и дарује му победу над противницима.
Моли се и за победу над кривоверством, за плодове земаљске, здрав ваздух, кишу са небеса и за избављење од свих невоља.
Срби празник посвећен обрезању Исуса Христа називају и Мали Божић, па се у многим крајевима на данашњи дан понављају неки обреди и радње својствени празновању Христовог рођења.
У неким крајевима се на тај дан спаљују остаци бадњака. Као што се за Божић меси чесница, за Мали Божић се меси посебан обредни хлеб „василица“, у који се ставља зрневље многих житарица, бундеве, пасуља, бобице дрена – за здравље, и метални новчић као симбол богатства и среће.
Верује се да се данас не треба свађати, јер ће људе у противном целе године терати баксуз, док се у неким крајевима верује да се данас посебно треба чувати да вас неко не превари.
Православна Нова година се у новије време прославља као и Нова година 31. децембра, људи се окупљају у ресторанима и кућама, преједају се, напијају и пуцају, а у поноћ се љубе и желе једни другима срећу.
Стари су говорили да би ново лето требало дочекати будан, а да неудате девојке гатају ако желе да знају да ли ће се те године удати и за кога.
Девојке у Босни су гатале тако што су се пре сванућа пеле на таван, бацале своју обућу кроз врата, па ако обућа, кад падне, стоји у смеру супротном од куће – то је знак да ће у том правцу и отићи, односно удати се. На Косову се веровало да девојка која не може да се уда треба на Мали Божић да преноћи у туђој кући, па ће одмах бити испрошена.
Многи божићни обреди и радње у Срба су понављани или су имали свој завршни део о Малом Божићу, од обичаја у Војводини да се на раскршћима пале ватре, до спаљивања остатака бадњака у Херцеговини.
На овај дан се месио и колач „василица“, сличан чесници. Колач се шарао са три увезане трске или са три дренове гранчице увезане црвеним концем, које су, по народном тумачењу, представљале Свето тројство.
У неким крајевима се веровало да ће бити родна година ако на овај дан падне снег или буде облачно.
ОБРЕЗИВАЊЕ ОСМОГ ДАНА – ВЕЗА СА ДУХОВНИМ СВЕТОМ
Обрезивање је најстарији јеврејски обред. Изводи се над мушким дететом, увек осмог дана након рођења. Универзум (колико је до сада познато) има три димензије – дужину, ширину и висину.
Свака димензија има два правца, што значи да у материјалном свету постоји укупно шест основних праваца: горе, доле, лево, десно, напред и назад. То је један од најважнијих разлога зашто је свет створен за шест дана – да би завршио тродимензионални свет, Бог је посветио један дан сваком правцу.
О ових шест првобитних праваца можемо да мислимо као о шест лиња које све настају из једне средишње тачке. Ова тачка се може повезати са Шабатом, седмим даном.
Број седам представља савршенство материјалног света. Мирујући седмог дана, Бог је довршио и усавршио своју творевину, везјући све заједно са средишњим смислом. То је разлог зашто број седам има толику важност у Јудаизму.
Међутим, изнад физичког света постоји и трансцендентни а њему одговара број осам. Добар пример за то је Ханука.
Чињеница да је количина уља која је била довољна само за једну ноћ горела свих осам ноћи, била је чудо које превазилази законе природе, односно чудо које надилази оквире физичког света. Слично је и са раздвајањем мора које се збило осмог дана драме Изласка из Египта, што је такође чудо које превазилази оквире физичког света.
Обрезивање се обавља осмог дана из истог разлога. Оно представља Божији савез са Аврамом и тим чином Бог је поставио темеље постојања Аврама и његових потомака који надилазе оквире физичког света. Од тада па надаље, Јеврејин ће имати везу са духовним светом.
Хебрејски назив за обред обрезивања је Б’рит мила (берит = савез). Обрезивање врши побожан, за овај обред посебно обучен и искусан мушкарац, моел. Данас се обрезивање углавном врши у болницама.
ТопПрес/ Извор: Мондо.рс