Потпуно смо посвећени јачању нашег здравственог система, али очекујемо да директори здравствених установа преузму део одговорности на себе и да наши грађани добију најбољу могућу негу и услугу, и да водимо рачуна о сваком динару, изјавио је данас министар финансија Синиша Мали.

Он се директорима болница и клиничких центара обратио на едукативном скупу Дигитализација у здравству који се одржава у Београду.

Мали је истакао да се за здравство ове године издваја 4,5 милијарди евра и да буџет никад није било већи, а укључује улагања у опрему, домове здравља, болнице, повећање плата лекарима и медицинским сестрама.

Упозорио је да с друге стране постоје у здравству проблеми у висини залиха и разлике у утрошцима код здравствених установа које имају исти број пружених услуга.

Сада имамо систем који води рачуна о сваком динару. Раније можда нисмо били сигурни какво је робно материјално књиводоство, да ли постоје и како се троше залихе, како се троше неки лекови и материјал, сада све то имамо. То сам представио директорима, да виде да држава води рачуна и прати шта раде. Желим да им кажем да преузму део одговорности на себе. Да се баве својим послом, изјавио је Мали.

Додао је да је уз негу пацијената, посао директора да воде рачуна о сваком динару грађана Србије који се издваја за здравство.

Подсетио се да су цене игала до увођења централизованих јавних набавки биле разлике у цени и по 30 пута.

Кад је ерецепт у питању, очекујем да сваки лекар прати препоруке система, јер се ту уштеди преко 10 милиона евра годишње. Сваки тако остварен динар нико не тражи назад у буџет, остаје у здравству. Због тих уштеда имали смо могућност да набавимо нове иновативне лекове, и већу количину опреме, рекао је он.

Мали је рекао да дигитализација у здраватву напредује, као и у другим областима.

Добро идемо, важно да и директори болница и клиничких центара разумеју своју обавезу и одоговорност у процесу, рекао је он.

Додао је да је после семинара са директорима домова здравља, којиј је одржан на исту тему пре више од месец дана, постигнут помак.

„Сваки од директора и домова здравља је сада део система. Није им требало пуно, месец до месец и по дана да се ускладе и разумеју, да њихови сектори финансија разумеју шта треба да раде и постали су део система.

Очекујем то сада и од терцијара и секундара, клиничких центара и општих болница“, рекао је Мали.

Додао је да се покушава да сваки динар који је бачен, који се нерационално користи, буде искоришћен рационално у сврху подизања квалитета здравствене заштите у Србији.

Директорима болница и клиничких центара обратила се и министарка здравља Даница Грујичић која је говорила о начинима рационализације и дизања ефикасности кроз дигитализацију.

„Задатак Министарства је попис комплетне опреме, старост и одржавање опреме, набавка нових апарата, и планирање да не долазимо у ситуацију када један апарат потпуно откаже да пацијенти морају да иду у друге центре него ћемо набављати апарате на време“, рекла је министарка.

Најавила да ће Министарство стриктно водити рачуна како се апарати одржавају те да ће произвођаче обавештавати о заступницима и сервисерима који споро обављају свој посао.

„Јако је важно да сви апарати увек раде, да се наши пацијенти не нервирају. И да не буду одлагани зато што се не зна када ће апарат бити поправљен“, изјавила је она.

Поручила је да организација мора бити таква да руководиоци за пацијента који се одлаже због тога што апарат не ради морају наћи термине у најближим болницама или клиничким центрима.

„Опет долазимо до тога да морамо бити умрежени. Да лекар из примарне здравствене заштите има директан контакт са колегом у секундарној и терцијалној здравственој заштити“, рекла је она.

Истакла је значај заштите података за шта је предуаслов да држава буде власник свих софтвера који се користе у здравственим установама.

„То је једини гарант сигурности података“, додала је.

Грујичић каже да су податке за попис већ прикупили од највећег броја здравствених установа као што је раније тражен и пресек старости кадрова.

„Ако имате 10 одсто људи који ће у пензију у наредних пет година морате сада примити младе људе и припремити их. Младима треба пружити шансу, ко има услове треба да оде у пензију, али није свуда иста ситуација. Има где једноставно нема лекара, а колеге хоће да остану да раде у здравственом систему, а не приватно и то им треба омогућити“, рекла је она.

Додала је да се мора радити на анимирању младих колега да иду да раде у унутрашњост.

Грујичић је рекла да Србију чекају промена Закона о здравственом осигурању, закона о здравственој документацији и здравственој заштити и различитих подзаконских аката.

„Посла има пуно, отприлике знамо којим правцем да идемо, једино што морамо редефинисати рокове. Мислим да један део дигитализације морамо да завршимо до краја године ако хоћемо добру заштиту података“, рекла је она.

Директорка РФЗО Сања Радојевић Шкодрић говорила је о досадашњим ефектима дигитализације као и очекиваним помацима.

„Након три године од почетка реформи и дигитализације смо на више од пола пута. Тек сада имамо преглед залиха, централизацијом набавки решена дуговања здравствених установа која су на почетку износила 4,9 милијарди динара“, рекла је она и истакла да је сада ниво дуговања нула.

Нагласила је да је ефекат досадашњих реформи и уштеда по ерецепту износи милион евра месечно, а навела је да су спречене и несташице па их није било ни током ковида.

„Сав овај сачувани новац, јер нису стварана дуговања, улагао се у здравство. Прошле године на листу лекова стављен је 81 иновативни лек што је историјски резултат“, рекла је она и додала да све што се правилно уштеди биће улагано у иновативне методе и иновативне лекове.

Шкодрић је рекла да ће ићи ка томе да дневном нивоу и постоји податак о потрошњи по пацијенту што ће бити реализовано до краја 2024. године.

„Тада ћемо имати и на ниво републичког фонда односно Министарства финансија, али и на нивоу сваке установе потпуни преглед. Циљ је да онда и наши грађани имају тачан ценовник колико је потрошено за све њихове услуге на шта имају право“, рекла је она.

Навела је да је један од главних предуслова паралелно формирање и екартона што ће значити и струци јер ће на једном месту имати податке о пацијенту од превенције, преко дијагностике до терапије.

Истакла је и значај норматива лекара и оценила да највеће буџетирање Фонда које је ове године 363 милијарде динара није у корелацији и ефикасношћу здравствених услуга.

„Циљ робно материјалног књиговоства је управо да се за новац добије најбољи квалитет и највећа ефикасност здравствене заштите што ћемо завршавањем дигитализације у том књиговодству и успети до краја 2024. године“, рекла је она.

Као садашњу аномалију навела је фактурисање на исту особу исте услуге анализа по више пута током истог дана у појединим здравственим установама.

„То се неће дешавати завршетком ове дигитализације робно-материјалног књиговодства“, поручила је она.

ТопПрес/  Извор: Танјуг