Мали: Минимална цена рада од 1. јануара биће 40.020 динара

Мали: Минимална цена рада од 1. јануара биће 40.020 динара

Минимална цена радног сата у Србији од 1. јануара 2023. године биће 230 динара, изјавио је данас после седнице Социјално-економског савета министар финансија Синиша Мали.

Он је рекао да ће минимална плата бити 40.020, што је повећање од 14,3 одсто, додавши да ће повећање минималца довести до годишњег повећања трошкова пословања за 350 милиона евра и да ће због тога држава растеретити послодавце тиме што ће неопорезив део плате бити 21.712 динара.

„На тај начин анулираћемо трошак који доноси минимална зарада, како бисмо смањили могућност отпуштања због раста минималних зарада“, казао је Мали.

Синдикати траже минималац од 43.000 динара до краја године

Представници Савеза самосталних синдиката Србије (СССС) и Уједињених гранских синдиката (УГС) Независност траже да се минимална цена рада до краја године повећа на 43.000 динара.

Они су то затражили данас на јавној седници коју су одржали испред Палате Србија, а одакле су захтев упутили Социјално-економском савету, који је заседао од 9 до 11 часова.

Зоран Михајловић, секретар Већа СССС објаснио је да повећање минималца захтевају оба синдиката, а такође траже да се од наредне године о минималној цени рада разговара два пута годишње.

„Ми сматрамо да минимална зарада мора да буде већа од 40.000 динара, јер су цене основних животних производа отишле драстично горе и да оно што се нуди као минимална зарада на покрива ни половину минималне потрошачке корпе од 35.000 динара“, рекао је Михајловић обраћајући се окупљенима док је стајао испред два стола пуна различитих намирница.

Прецизирао је да је 21.000 динара из минималне потрошачке корпе намењена прехрамбеним производима, а остатак за друге животне потребе.

„Минимална потрошачка корпа у септембру вреди 51.000 динара, а очекујемо да ће до краја године износити 56.000 динара, а тек у том тренутку ће доћи минимална зарада од 40.000 динара. Замислите шта ће бити у јуну следеће године са 40.000 динара и са ценама у Србији, шта ће тада трочлана породица моћи да купи“, упозорио је Михајловић.

Додао је да синдикати сматрају да до краја године минималац треба да износи 43.000 динара, а да се у децембру преговара о његовој висини за 2023, те да се убудуће одређује два пута годишње.

Он је рекао и да је повећање плата од 12 процената које је обећано депласирано, јер је то инфлација која је сада око 15 процената већ „појела“.

Потпредседник УГС Независност Дејан Титовић рекао је да влада није чак ни одговорила на предлог синдиката о утврђивању висине минималца два пута годишње.

Он сматра да је држава максимално изашла у сусрет послодавцима тиме што је повећала неопорезиви део зараде.

Потпредседник СССС Душан Вуковић рекао је да је у садашњој потрошачкој корпи највише хлеба, уља и масти.

„Навикавају нас у 21. веку да се вратимо масти, хлебу и алевој паприци“, рекао је Вуковић.

Истакао је да, према рачуници синдиката, за последњих 10 година запослени имају примања која су за 1.400 евра нижа од оних која би им била потребна да купе минималну потрошачку корпу.

Синдикалци су изнели податке по којима је потрошачка корпа у јуну прошле године била нешто преко 39.334 динара, у јуну ове године више од 44.346 динара, а у септембру је стигла до 50.197 динара.

Најавили су да ће у случају да њихови захтеви не буду усвојени позвати своје чланство на генерални штрајк и протесте.

Кредит од УАЕ за рефинансирање кредита, не подиже дуг

Кредит из Уједињених Арапских Емирата биће искоришћен за рефинансирање дуга који доспева у јануару, изјавио је данас министар финансија Синиша Мали и истакао да држава тако ни мало не повећавамо јавни дуг, већ враћа старе дугове.

Он је, обраћајући се после седнице Социјално-економског савета, запитао ко може данас у свету да дође до кредита са три одсто камате.

Навео је да је јавни дуг Србије тренутно 30,5 милијарди евра, Немачки скоро 80 пута већи, а дуг САД – 19,2 трилиона долара, те да није реч о предузадуженима, јер државе носе тај дуг.

Он је оценио да апсолутно ништа не може да се закључи из апсолутних цифара дуга.

Указао је да значајан параметар удела јавног дуга у БДП, а у Србији је то 54,7 одсто, што је далеко испод обавеза по Мастрихту.

„Дакле далеко испод 60 одсто што је стандард Европске уније“, рекао је он.

Мали је навео податке Евростата о низу европских држава где је удео јавног дуга у БДП-у драстично већи.

Оценио је да Србија добро стоји у односу на ове много развијеније земље, те истакао да су оне презадужене а не Србија.

Опозицији је после недавног потписивања кредита од милијарду долара са тр одсто камате од УАЕ упозорила да Србија има превелики јавни дуг од 33 милијарде, а Мали  им је поручио да не причају глупости.

„Упоредите неке индикаторе који имају смисла, неке индикаторе које цео свет користи“, навео је он.

ТопПрес/ Извор: Танјуг, ФоНет, РТВ (Бранимир Козаров)