Министар финансија Синиша Мали изјавио је Танјугу да је до данас око 178.000 грађана узело ваучере за летовање у Србији у вредности од по 15.000 динара, а да је 47.100 људи, који су почетком године добили ваучере од 5.000 динара, узело додатних 10.000 динара, као и да се због великог интересовања грађана разматра могућност да држава субвенционише и зимовање.
„Број људи који су се пријавили за ваучере говори о томе да је ова идеја председника Вучића била изузетно добра. Ми смо почетком године имали 100.000 ваучера, имали смо додатних 200.000 ваучера од којих је 178.000 већ подељено за непуне три недеље и желим да искористим прилику да позовем грађане Србије да се што пре пријаве и за преосталих 22.000 ваучера, од којих сваки вреди 15.000 динара“, рекао је Мали.
Додао је како то уопште није мала помоћ грађанима, јер двоје пензионера добију укупно 30.000 динара, што с друге стране максимално доприноси опоравку и расту наше туристичке привреде.
„Ако се не варам, ми за првих пет месеци имамо преко 70 одсто већи приход од туризма, односно број туриста у односу на исти период прошле године. Огромни су помаци напред направљени. Ако се сетите 2020. и 2021. године, велика криза имала је велики утицај на наш туризам, а са овим ваучерима доприносимо убрзаном опоравку те привреде и као што је председник рекао, дајемо могућност нашим грађанима да боље упознају своју земљу“, навео је министар финансија.
Нагласио је да ваучере узимају управо они којима је држава и хтела да помогне, а то су пензионери, незапослени и људи са просечном платом испод 70.000 динара.
Мали је изнео податке да су они углавном резервисали смештај у Врњачкој бањи, Пролом бањи и Сокобањи и закључио да ће људи тако упознати лепоте Србије, а новац који ће трошити у земљи ће помоћи развој домаћег туризма.
„Тако помажемо нашу привреду, а кроз ПДВ се тај новац враћа у буџет“, напоменуо је Мали.
Рекао је да се у влади, након огромног успеха који је постигнут са ваучерима за летовање, размишља и о ваучерима за зимовање.
„Видећемо колико ћемо новца имати у буџету. Сада нам је приоритет да се спремимо за предстојећу зиму у смислу енергената. Уколико буде било могућности и уколико се овај програм покаже успешним, а показује се, не видим разлога да тако нешто не урадимо и када је зима у питању“, навео је министар Мали за Танјуг.
Министар финансија је подсетио да је држава у последње три године одговорно водила економску политику и да је од избијања ковид кризе исплатила помоћ од два пута по 100 евра свим младима, 20.000 динара свим пензионерима и по 10.000 динара запосленима у здравству, социјалним установама и просвети.
„Ево, сада и ова помоћ кроз ваучере говори о стабилности наших јавних финансија, али с друге стране показујемо кроз одговорну економску политику да бринемо о грађанима и да проналазимо начина и решења да у сваком тренутку њима изађемо у сусрет. Ово је био наш начин да помогнемо онима којима је наша брига најпотребнија, а то су људи који узимају те ваучере“, истакао је Мали.
Пад евра у односу на долар без већег утицаја на јавни дуг Србије
Мали је изјавио, поводом највећег пада евра у односу на долар у последњих 20 година и изједначавања вредности те две валуте, да то неће имати значајан утицај на јавни дуг и грађане Србије, пошто је наша земља захваљујући тзв. хеџинг трансакцијама већ смањила удео доларског дуга у укупном дугу са 33,9 одсто 2016. године на 10,9 одсто.
Министар Мали је рекао Танјугу, на питање како ће пад вредности евра у односу на долар утицати на привреду, грађане и јавни дуг, рекао да је то још један од актуелних изазова са којим се држава суочава, али да је влада раније већ конвертовала дугове у евро и само на основу четири такве трансакције зарадила око 480 милиона евра.
Истакао је да се претходна власт задуживала у доларима и да је, на пример, 2011. камата на задужење била чак 7,25 одсто годишњу у доларима.
На питање како види поједине критике у јавности у вези са задуживањем у доларима и изјаву економисте Горана Радосављевића да је раст вредности долара у односу на евро и динар од готово 20 одсто у последњих 10 месеци утицао на раст јавног дуга Србије деноминираног у доларима и да би то могло да доведе до раста јавног дуга за око 65 милијарди динара или око 580 милиона евра, Мали је рекао да је невероватно да о томе говоре они који су земљу задужили у доларима.
„Прочитао сам ту изјаву, реч је особи која је радила у Министарству финансија, у то време када нам је удео доларског дуга био 33,9 одсто, а данас је 10,9 одсто и када смо се задуживали по 7,25 одсто на доларске дугове, док су нам камате данас много ниже. Дакле, то лицемерје једноставно не могу да разумем, да се праве паметни они који су нас довели у дужничку кризу и на ивицу банкрота 2012. и 2013. године“, истакао је Мали.
Каже да се садашња власт мало озбиљније позабавила тим питањем и користи све финансијске инструменте како би ублажила овај проблем.
„Пошто не постоји тзв. природан хеџ у односу долар, као што имате у односу на евро, с обзиром да је ЕУ наш највећи трговински партнер и да су увоз и извоз углавном у еврима и имамо прилив и одлив у еврима – логичније је да имате што веће обавезе и јавни дуг у еврима пре него у доларима“, навео је он.
Генерално хеџинг у финансијама представља инвестицију која служи да смањи или укине ризик који се односи на неку другу инвестицију и стратегијски је креиран да минимизира излагање инвестиције непожељном пословном ризику, али и такође да профитира.
Мали је нагласио да би, да није смањен удео доларског дуга са 33,9 одсто на 10,9 одсто у укупном јавном дугу, сада дуг био за 2,1 одсто БДП-а већи.
Објаснио је да би то јавно дуг у номиналном износу био за 140 милијарди динара или 1,2 милијарде евра већи да то није урађено.
Напоменуо је да је и време враћања постојећих кредита продужено и додао да смо раније углавном узимали краткорочне кредите, док се сада задужујемо и на 10 и 12 година.
„Веома паметно користимо сваки инструмент који нам је на располагању када је управљање јавним дугом у питању. Мислим пре свега на хеџинг и на коришћење инструмента свопа“, додао је Мали.
Прецизирао је да јавни дуг Србије тренутно износи 53,7 одсто БДП-а.
Објашњава да је држава пре имала доларске дугове, али и дугове у дирхамима и јуанима и да је конвертовање у евро урађено управо зато да држава не би преузимала ризик промене вредност тих валута.
Како је рекао, само за задужење у јуанима нам је камата на кредит била 2,5 одсто годишње у јуанима, док је након конвертовања у евро камата износила минус 0,07 одсто, само захваљујући хеџинг трансакцији.
Мали је рекао да је обавеза према Кувајту била у доларима и да је камата била 1,5 одсто, а након конвертовања у евре свега 0,3 одсто годишње.
Министар је нагласио да држава може за уштеду од 480 милиона евра да изгради, на пример, чак четири или пет нових мостова у Београду.
„Дакле, то се зове одговорно управљање јавним дугом. Тако да ми немамо велики утицај јачања долара на наш јавни дуг“, закључио је Мали.
Када је реч о разлозима слабљења евра у односу на долар, Мали каже да се то дешава због сукоба у Украјини, повећавања каматних стопа и зато што се велики број земаља ЕУ приближава рецесији.
„Грађани треба да буду спокојни, наше управљање јавним дугом је такво да годинама уназад размишљамо о њему и сада се виде резултати“, навео је Мали.
Додао је да се та задужења користе паметно, за инфраструктурне пројекте који доприносе повећању БДП-а и животном стандарду грађана, расту плата и пензија…
Последња, четврта своп трансакција је реализована 24. новембра 2021. године, којом су обавезе по основу зајма закљученог са Фондом за развој Абу Дабија 2016. године, иницијално уговорене у дирхамима, са плаћањем у америчким доларима, конвертоване у евре.
Дуг и обавезе по основу наведеног зајма на који је плаћана фиксна каматна стопа од 2,25 одсто годишње, замењени су у евре по годишњој каматној стопи од 0,96 одсто.
Само отплатом једног ануитета наведеног зајма начињена је уштеда од чак 7,4 милиона евра, кажу у Министарству финансија.
ТопПрес/ Извор: Танјуг