Топола – „Претходна година је била лоша али пред нама је нова сезона“, одлучан је Саша Савић из села Јарменовци који је своје засаде малине већ припремио за нову вегетацију. Први посао након зиме је резидба, веома важна помотехничка мера којом се значајно утиче на квалитет и принос плодова.
„Резидбу углавном изводим ја, одбацујемо старе леторасте а нове који ће донети род прекраћујемо на два пупољка изнад треће жице и везујемо. Веома је битно одбацити све оштећене леторасте, на тај начин омогућавамо развој здравих и јаких летораста са правилним и здравим пупољцима. Одмах после резидбе обавља се хемијско третирање препаратима на бази бакра и уља“, објашњава за ТопПрес Савић.
Овај домаћин сваке године за послове око резидбе ангажује 7-8 радница, то је како он каже, екипа која му помаже и у дане бербе.
„Код Саше долазим сваке године, он је добар газда и немамо замерки. Имамо храну и пиће и 2.000 динара тако да смо више него задовољни. Сакупљамо одбачене гране и привезујемо орезане, па у овај малињак долазимо поново кад буде берба“, рекла је Љиља Пантић.
Малињаци су у Јарменовцима традиција, тако Савић своје засаде на површини од једног хектара планира да осигура како би сачувао квалитет који је на овим просторима загарантован.
„Малина је овде Богом дата, у мом засаду је сорта Виламет и сваке године имамо изузетно квалитетне плодове, а и принос је одличан. Прошле године нас је град уништио па због тога планирам да уђем у пројекат који је покренула наша општина у сарадњи са банкама и осигуравајућим кућама и да мој малињак који се простире на површини од хектар и 10 ари осигурам и покријем противградном мрежом. Држава би требала да нам помогне на тај начин али и да проблем рејонизације малине реше, јер свака воћна врста има своје поднебље где је најбоља ту је треба гајити. Малини није место у Војводини, због тога имамо вишак робе, слабији квалитет и проблем са хладњачама и ценом. Мање количине, квалитетни плодови, солидна цена и сви задовољни“, мишљења је Савић.
Поред малине Саша гаји крушку, шљиву и купину.
TопПрес