Од наредне школске године ученике другог и шестог разреда чека мање лектире и мање књижевних дела за обраду.
У Заводу за унапређивање образовања и васпитања (ЗУОВ) кажу да учитељи и наставници сада имају довољно времена да са ученицима добро обраде неко књижевно дело, а не да преко њега само „претрче“.
За ученике шестог разреда укупан број књижевна дела – лектире (основни и додатни списак књижевних дела), смањен је са 41 на 31 књижевно дело.
„Програм у шестом разреду има 144 часа и ми морамо водити рачуна да смањимо број текстова како би се побољшао квалитет обраде. Наравно, дела су различитог обима, негде је у питању само песма, негде роман. Сада наставници имају довољно времена да се добро обради неко књижевно дело, а не да се само претрчи“, рекла је Танјугу заменица директора ЗУОВ-а Дејана Милијић Субић.
Она појашњава да национални корпус књижевних дела није мењан, али да је било измена у изборном програму.
Остала је у програму епска народна поезија, текстови Ђуре Јакшиће, Јоване Дучића, Десанке Максимовић, Алексе Шантића, Милована Данојлића, Сергеја Јесењина, Иве Андрића.
Наставницима и ученицима је остављено да изаберу да ли ће обрађивати дело Исидоре Секулић „Буре“ или Бранка Ћопића „Чудесна справа“.
Уводи се словенска митологија – Весне Алексић „Каљави коњ“, а нови садржаји су и научно-популарна дела „Енциклопедија лоших ђака, бунтовника и осталих генијалаца“, Гроздана Олујућ „Били су деца као и ти“.
Као обавезна лектира остала су дела „Орлови рано лете“ Бранка Ћопића и „Дечаци Павлове улице“ Ференца Молнара.
Милијић Субић каже да је допунски избор књижевних дела велики, има 14 понуђених наслова, а за обраду се бирају само три.
У допунском избору су Добрица Ерић, Бранислав Петровић, „Избор из антологије песама за децу“ Владимира Стојиљковића, „Кроз пустињу и прашуму“ Хенрика Сјенкјевича, „Бели очњак“ Џека Лондона…
Милијић Субић наглашава да ће велики број часова српског језика у шестом разреду бити посвећен језичкој култури и култури писања.
„Имамо јасан проблем, а то није проблем само код нас већ свуда у свету где интернет царује, а то је ограничен језички израз. Велики број часова биће посвећен развијању језичке културе и културе писања, обрађивања емотикона правим речима“, истакла је она.
Додаје да више није довољно рећи да је нешто „лол“ или „гига“, „хаос“, него је потребно речима објаснити шта је доживљај који стоји иза тога.
„Наравно, ви немате такав садржај у програму, али један од исхода покрива ту област, развој говорних вештина код ученика“, појаснила је она.
За ученике другог разреда национални корпус књижевних дела која ће се обрађивати није се значајно променио, обрађују се и даље дела Драган Лукића, Душка Радовића, Војислава Илића, Бранка Ћопића, Десанке Максимовић, Љубивоје Ршумовић…
„Читање у наставцима је врло важно, будући да нове генерације имају проблем са памћењем дужих наративних целина. То је шамар дигитализације. Та вештина памћења је процес који мора да се увежбава“, истакла је заменица директора ЗУОВ-а.
Новина је увођење светских дела као што су „Свитац тражи пријатеља“ – Су Ју Ђин, „Кад дедица не зна да прича приче“ Ђани Родари.
Усвојен је и објављен и потпуно нови програм српског језика као нематерњег за припаднике националних мањина.
Ученици који живе на северу Војводине где је хомогена мађарска мањина, као и у Прешеву, Бујановцу, Медвеђи где је хомогена албанска мањина, не знају српски језик.
„Морали смо да применимо један нови систем а то је да мањине српски језик уче као страни језик. То јесте парадоксално, јер они су држављани Србије, али српски језик јесте за њих страни језик“, закључила је Милијић Субић.
ТопПрес/ Извор: Танјуг