Припреме за пролећну сетву се приводе крају и део пољопривредника у Војводини већ је почео да своју земљу обогаћује усевима, али како је за Танјуг рекао ратар Мирослав Матковић, отежана набавка вештачког ђубрива због поскупљења и мањак кише неке пољопривреднике доводи у ситуацију да сетву на кратко и одложе.
„Припрема за сетву је готова, пољопривредници који су били у могућности су прошле недеље бацили вештачко ђубриво и затворили ту последњу бразду, тиме и припрему. Део пољопривредника неће бити у могућности да баци вештак, зато што је пред саму сетву, прошле недеље поскупело“, рекао је Матковић, који је председник скупштине Удружења пољопривредних произвођача Суботице.
Што се саме сетве тиче, додаје, ноћас је у околини Суботице падала киша и они су данас углавном започели сетву својих култура.
„Претпостављам да ће ускоро почети и остали у окружењу, доста пољопривредника чека да буде киша, оптимална би била од 10 до 20 литара. Што се тиче култура, код нас је засејан кукуруз, соја и пшеница, као и сунцокрет, од ког сам ја лично одустао. У томе не видим никакав профит, јер су уљаре изашле са ниском откупном ценом од неких 40 динара“, истиче Матковић.
Чињенице је, додаје, да уљаре нису ни неизаинтересоване да подстакну пољопривреднике да сеју сунцокрет, с обзиром да стално говоре да имају вишка уља и сунцокрета.
„Апелујем на уљаре да нешто предузму. Мени је чудно што нису стимулисали сетву са семеном сунцокрета или стимулисали вештачко ђубриво. Приход зависи од вештака“, указао је Матковић.
На питање да ли се нешто променило у примени дозвољених хемијских средстава за третирање усева у заштити од штеточина, Матковић каже да је чињеница да су се многа средства повукла из продаје.
Председник скупштине Удружења пољопривредних произвођача Суботице истиче изузетну сарадњу са пчеларима када је у питању безбедност пчела.
„Користимо само дозвољена средства, свакако без обзира на `зелену агенду` одувек се трудимо да храна буде здрава, а исто тако и околина. Интензивно сарађујемо са удружењима пчелара у околини и то је само један од примера“, рекао је Матковић.
Перспективна култура не може да се издвоји, рекао је Матковић одговарајући на питање каква ратарска производња има будућност, али истиче да би могли да следимо пример Немачке – у гајењу конопље.
„Када би се угледали на Немачку, када је у питању гајење конопље. Јер, све је преплављено робом, тржиште је засићено, има пуно вишкова. Ми имамо вишкове, а и даље тврдимо да је надлежно министарство одговорно за те вишкове који су се створили пре две године“, оценио је Матковић.
ТопПрес/ Извор: Танјуг