Топола – У организацији Културног центра Топола а под покровитељством Министарства за бригу о селу и општине Топола данас је у Овсишту у кући Радоја Домановића одржана манифестација „Михољски сусрети села“. Овај догађај реализује се други пут за редом а двориште испред куће Радоја Домановића било је испуњено бројним посетиоцима.
„Сама идеја пројекта јесте да се културни и традиционални програм врати у сеоска подручја али ипак мислимо да су много више у градским срединама заступље културне манифестације и догађаји. Идеја је да се кроз овај пројекат ‘сусретну села’ као и што каже сам назив. Одабрали смо кућу Радоја Домановића одлично је место за тако нешто, јер је он наш најпознатији сатиричар. Имамо наступ Културно уметничког друштва ‘Опленац’ али ту је и наше Удружење жена Опленац које нам је највише помогло у организацији кроз припрему традиционалних српских јела. Имамо и избор најлепшег сланог и слатког јела, најлепшег ручног рада,“ изјавила је за ТопПрес Ема Стевановић, директорка Културног центра Топола.
Бројни гости који су данас дошли да уживају на овом окупљању имали су прилику да пробају разне слатке и слане деликатесе које су припремале домаћице из Удружења жена „Опленац“.
„Ту је зимска храна, купус са месом и проја, пасуљ, пуњена паприка, неколико врсти торти, ораснице, ванилице и разне слатке и слане ђаконије. Наше Удружење броји 25 жена и функционишемо добро обзиром на околности. Организатори смо Домановићевих дана, уредили смо његову кућу, сарађујемо са свима и учествујемо на свим манифестацијама које се организују“, рекла је Снежана Маринковић, председница Удружења жена „Опленац“.
Како је дошло до оснивања задруга и колико су оне битне али и колико Министарство за бригу о селу улаже напора у ову област беседио је професор са Крагујевачког универзитета.
„Желимо да сачувамо младе да не одлазе а управо ће задруге, не само у пољопривреди већ у свим областима да помогну младима да набављају репро материјал а касније и своје готове производе да пласирају на тржиште. Историја задругарства је веома велика, прва задруга је формирана у Роџелу. Ми нисмо каснили за Европом, прва задруга је основана 1846. године али су касније престале да постоје. Касније је донет закон поново о задругама и то је од изузетног значаја, покушавамо да подржимо и оно што Министарство ради, пројекат 500 задруга у 500 села је премашен има их више а у свету има преко милијарду људи који су у задругама, сматрам да је то од одлучујућег значаја за превазилажење кризе“ казао је Драган Батавељић, професор Правног факултета Универзитета у Крагујевцу.
Данас је и славило село односно црква, па је се дружење и славље наставило до касно у ноћ.
ТопПрес
