Чачак – Чудни су путеви божији, каже једна народна изрека. Али изгледа да је управо тим путевима прошла Чачанка Стефани Јованић која се након чачанске Гимназије одлучила да даље школовање настави у Народној Републици Кини. Најпре одлази за Пекинг где живи годину дана и интезивно учи кинески мандарински језик, који је уједно и службени језик у Народној Републици Кини. Након чега се сели на југ Кине где завршава основне четворогодишње студије на смеру Међународна трговина и економија. Стефани савршено говори кинески, енглески, а служи се словеначким и португалским. Дипломирала је на „Схензхен университy“ где је студирала на енглеском и кинеском језику.

– Након што сам дипломирала радила сам у струци у Схензхен-у у Народној Републици Кини, до мог коначног повратка у Европу 2022. године. Био је то напоран период али увек сам своју отаџбину носила у срцу. Представљала сам је на разним кинеским и међународним културним манифестацијама и нисам пропустила да поносно истакнем нашу тробојку коју су са мном држали и моји кинески другови и другарице”, каже Стефани за РИНУ.

Она додаје да јој се допао систем образовања у Кини и истиче да је тачно да је факуктет захтеван, али је са друге стране то стечено знање вредновано у правом смислу те речи. Нема гледања кроз прсте, али ни потцењивања труда. Успела је да све заврши у року и била је међу најбољим студентима у својој класи. Обзиром да је у првој години студија показала одличне резултате, за њен рад и залагање је била награђена стипендијама од стране Народне Републике Кине до краја студија.

– Сада сам при крају двогодишњих постдипломских студија на државном економском факултету у Љубљани, а након десет година проведених у иностранству, са својим квалификацијама и знањем желим да се вратим у своју земљу где својим знањем хоћу да допринесем развоју отаџбине за коју сам посебно везана, као и успостављању што бољих односа између моје домовине Републике Србије и државе у којој сам се школовала и у којој сам веома топло била примљена. И што сам била све даље од ње, све више сам је волела и схватала да је она незаменљива. Путовала сам доста, видим да се Србија убрзано развија и велика је разлика у односу на оно каква је била када сам отишла”, каже Стефани додајући да своју будућност види у Србији.

Кинески народ је диван, породичан и много подсећа на наш, деда се пита родитељи поштују. Стефани каже да је кинески народ срдачан и пријатељски настројен.

– На почетку јесу мало затворенији, немају предрасуде и отворени су за пријатељство са свим народима. Када вас упознају, онда су заиста прави пријатељи. Упознају вас са њиховом породицом и старији људи се изузетно цене, првенствено мушкарци, односно најстарији у породици, а жене имају равноправни статус у друштву, истиче ова вредна Чачанка.

Зоран Јованић је поносни отац и каже да су он и његова супруга Биљана најсрећнији због кћеркине одлуке да се врати у своју земљу, јер старији син је већ дуги низ година у иностранству.

– Током њиховог боравка у иностранству, супруга и ја смо их посећивали више пута и имали прилике да видимо да је уређена земља, и верујте да ни једног тренутка нисмо били забринути због тога што је далеко од нас. Много сам поносан на моју Стефани, отишла је из малог града у свет, а вратила се као веома озбиљна и образована особа. Толико је успеха постигла на свом послу, у једној Кини где сви желе да буду најбољи, у земљи која има милијарду и више становника она је показала да је међу најбољима на факултету”, поносно истиче отац.

Иначе о кинеском народу још увек владају предрасуде, вероватно због комунизма, међутим Стефани каже да су Кинези доста информисани о свему па и Србији, а и интересују се за српску културу и спорт и све више се отварају према свету. Знају за Ђоковћа, Валтера и Вучића. Имају свој Гоогле, и своје мреже које су апсолутно слободне и можете делити своје садржаје, слике као и на свим другим. Ко жели Гоогле, YоуТубе, Фацебоок може имати без проблема, само што се плаћа, али те мреже углавном користе странци.

– Кинези су иначе највећи фанови нашег спорта, а знају и ко је председник Србије и зову га ‘Вучићи’, а Србију Саиерwеиyа. Када се једном наш председник обратио на кинеском језику добила сам истог тренутка на стотине порука и лајкова”, прича Стефани.

ТопПрес/ РИНА