Не би требало да занемаримо земљотрес који се у Младеновцу десио пре два дана и чија је магнитуда била 3,7 степени Рихтера, каже Ана Младеновић са Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду и додаје да то није најјачи земљотрес који може погодити то подручје.
Она је за Танјуг рекла да се на подручју Централне Србије статистички једном у десет година деси земљотрес јачине 5 или нешто више степени по Рихтеру, а последњи такав био је 2010. у Краљеву.
„Ми не знамо да ли ће се догодити јачи потрес, када и где, али с обзиром да је прошло више од 10 година од земљотреса у Краљеву, очекујемо да се у блиској будућности деси такав земљотрес. Добро је што је у Младеновцу био један мањи потрес пре и после главног земљотреса, јер је то знак да се сеизмичка активност смирује, тако да не очекујемо да ће се тај јачи земљотрес догодити брзо“, поручила је Младеновићева.
Додала је да су то ипак земљотреси средње јачине који немају рушилачку снагу, већ само могу да оборе предмете који нису фиксирани или да затресу лустере.
Младеновићева наглашава да Србија није јако трусно подручје, посебно ако је упоредимо са Албанијом, Италијом, Црном Гором, Хрватском и другим земљама региона.
„Сеизмичка енергија која се ослобађа на Балканском полуострву генерише се на обали Јадранског мора. Плоча која се налази испод Јадранског мора судара се са плочом на којој је Балканско полуострво и ту настаје највећа сеизмичка енергија која се ослобађа близу обале или у блиском унутрашњом делу континента. Она може да се пренесе и до нас, али на том путу слаби и зато су земљотреси код нас слабији него у суседним земљама“, објаснила је Младеновићева.
Најтруснија подручја у свету су читава обала Тихог океана, западне обале Северне и Јужне Америке, Јапан, Индонезија, Филипини, док су то у Европи Италија и Турска, каже Младеновићева.
Она наводи да се сваког дана у свету деси један земљотрес магнитуде 5 степени Рихтера, док земљотреса попут оног у Младеновцу, има 100.000 годишње на целој земаљској кугли.