Момчило је цео радни век био аутомеханичар: Здрав је као дрен и има проверен рецепт за вечну младост

Момчило је цео радни век био аутомеханичар: Здрав је као дрен и има проверен рецепт за вечну младост

Момчило Пауновић (63) цео радни век био је аутомеханичар. Пошто живи у чистој варошици Рудник крај Горњег Милановца, а има земље, засадио је из хобија боровницу и аронију, па од њих прави врхунска вина, ликере, чајеве, џем. Из још једног хобија постао је први кућни произвођач шампањца у крају, за шта је награђиван. Момчило је уз посао и пољопривредне хобије и колекционар – докумената, фотографија, рударских лампи и њима обогаћује музејске поставке у Шумадији. Управник је Дома културе на Руднику.

Момчило Пауновић је пензионер, а активнији је него много студената. Доказ је да је човек млад све док у њему има радозналости, нешто га занима, учи и дела.

– Зависно од прилике, људи ме представљају као локалног историчара, нумизматичара, аутомеханичара, пољопривредника, винара… Све ме занима – почиње да објашњава Момчило.

ЈЕДИНИ КУЋНИ ПРОИЗВОЂАЧ ШАМПАЊЦА

Он је заправо аутомеханичар, бави се поправком малих мотора, али посао му никада није био све, увек га је занимало још нешто. Дружећи се са локалним винаром, добио је 50 литара шире, сока који се добија гњечењем грожђа. Тако је наредних година постао једини кућни произвођач шампањца у Шумадији.

– Од те шире направих прво вино, пристојно. Онда сам почео сам да учим о технологији производње вина у кућним условима и кренуо да правим бело вино. Међутим, ухватило ме је хладно време, није могло да ферментира до краја. Нисам чекао пролеће, па сам га флаширао, још једном експериментишући. Направих тако шампањац који је добио сребрну медаљу на локалном такмичењу, јер нисам имао конкуренцију. Био је одличног квалитета, како је комисија састављена од доктора са Хемијског факултета из Београда оценила. И тако годинама, али немам с ким да се такмичим јер пенушац нико не прави у кућној режији – смешка се Момчило.

Али, винарство није било крај интересовања чувеног аутомеханичара. Тако је, опет из хобија, засадио боровницу на 20 ари. То му је прошле године донело принос од око 7.000 евра. Мало ли је, пита Момчило.

БОРОВНИЧАР

И са боровницом је почело као експеримент. Учио сам у ходу, правио вино, џемове, сушио боровнице, справљао чајеве. Пољопривредом се бавим 12 година, на малим парцелама, не „идем“ на количину него на врхунски квалитет производа. Доказ за то су силне медаље које сам добијао на такмичењима, оцењивањима вина и ракија у Аранђеловцу – прича Момчило показујући окићене зидове.

Једино што му тешко пада је што не може да добије златну медаљу, за вино од боровнице и вино од ароније, јер их прави само он, па нема с ким да се такмичи.

Ни све наведено није задовољило Момчилова интересовања, па је даље истраживао и учио, те направио ликер од шипурка, који је заправо лек.

– База ликера је квалитетна лозова ракија коју сам печем. Заслађујем га само медом. Узорак сам послао пријатељу са Хемијског факултета у Београду, он га је носио на анализу и рекао ми – када се попије једна чашица од 0,3 децилитра мог ликера то је исто као да сте појели килограм воћа – поносан је Момчило који је направио и ликере од кафе и сувог грожђа, малине, ароније коју сам узгаја.

На питање да ли тешко уклапа све послове и хобије и шта је ту посао, а шта хоби, Момчило каже да не зна, само га много тога занима и ужива у ономе што ради.

– Треба само мало интересовања, радозналости и воље. А данас је експериментисати и опробати се у свему најлакше, све је на интернету. Кад том знању додате мало љубави према оном што радите и мало своје маште, биће сигурно добро, шта год да радите – поручује овај пензионер.

ТопПрес/ Извор: Телеграф.рс/ Марија Раца

KOMENTARI