Можете да зарадите 300.000 евра годишње ако гајите ово поврће

Можете да зарадите 300.000 евра годишње ако гајите ово поврће

Гајење малих краставаца, такозваних корнишона, веома је уносно, али и даље недовољно заступљено у Србији. На 10 хектара може да се заради и до 320.000 евра годишње, а за улог је потребна четвртина износа. На толикој парцели потребно је најмање 24 радника и модерна опрема, али ко је спреман на то, има загарантовану зараду, која само у зависности од тога каква је година, може бити мања или већа.

Стручњаци са пољопривредног факултета у Београду сматрају да се са три до пет хиљада евра може направити пластеник за гајење краставаца, где је са два турнуса у току године могуће исплатити и инвестицију и остварити приход. По њиховој процени, на 600 квадрата може се добити око 2,5 тона корнишона, што је по цени од око 70 динара приход од 175.000 динара за месец и по дана. Ефекат је већи, ако се неколико људи удружи.

Са инвестицијом од неколико хиљада евра, могу се произвести озбиљне количине, што води ка сигурнијем пласману производа и већој заради. Питали смо професора Жарка Илина са Пољопривредниг факуктета у Новом Саду шта је потребно ономе ко одлучи да почне да се бави узгајањем корнишона на парцели од 10 хектара.

Прво, како каже професор, потребно је да то земљиште буде „добрано“ плодно, најбоље да се сеје на земљишту по скидању пшенице, јечма или раног поврћа.

– Након овога треба земљу ољуштити да би се смањило присуство корова. Затим се ради друга обрада земље плуговима на дубини до 20 центиметара. Трећа обрада треба да буде до краја септембра и на дубини од 30 центиметара. Такође је важно да земљиште презими како би било мрвичасте структуре – каже професор Илин.

После ове фазе, приступа се равнању, односно затварању зимске бразде. На великим површинама од 8 или 10 хектара, краставац се, према речима Илина, производи директном сетвом семена на сталном месту и то када земљиште достигне температуру од 12 степени Ц.

– Сеје се у пантљике при чему се остављају проходи за пролаз платформе, а сетва је на претходно извучених 12 редова. Заједно са сетвом се поставља пластична фолија систем кап по кап. У зону сетве се уноси стартно ђубриво и инсектициди. Сетва се врши специјалним сејалицама које могу да сеју три семенке у кућицу на међуредном растојању 150×30 што значи да је неопходно обезбедити 10 биљака на дужни метар.

Одмах након извршене сетве ручно или машински се поставља агротекстил да би се обезбедила идеална температура засадима и заштитили од мраза. Сетва се обавља између 5. априла и 1. маја, а корнишони пристижу за бербу у првој половони прве декаде јуна месеца и беру се сваки други дан у наредних 90 до 110 дана. Тиме, се, како каже Илин, продужава време бербе са свега 40 дана и тиме повећава учешће прве четири класе краставаца корнишона који ће онда „добацити и високе финансијске ефекте по ивици површине“.

– Берба је са платформама полумеханизована. На једној платформи са једне стране ради у лежећем положају 12 радника и са друге стране још 12. У шпицевима је број радника могуће повећавати на по 15 по платформи како би радници стигли да наберу што већи проценат прве четири класе. Важно је да учешће прве четири класе износи 50% од укупног приноса – наводи професор.

Зарада на парцели од 10 ха и до 320.000 евра

У Привредној комори Србије тврде да је производња корнишона у последњих неколико година у Србији врло исплатив посао. Према њиховим подацима, у засад корнишона од 10 ари потребно је улагање око 750 евра или у, конкретном случају за 10 хектара – 75.000 евра.

– Род ове културе под пуном агротехником износи 40 т/ха годишње. Прва класа корнишона у откупу је 80 евроценти/кг, друга 70, а трећа 50 евроценти/кг – сазнајемо од саветника у ПКС.

Овом рачуницом долазимо до зараде од 280.000 евра за другу класу корнишона, што је скоро четири пута више од уложеног. Ово, наравно, варира у зависности од временских услова, поготово што се код нас ова врста краставца више узгаја на отвореном пољу него у затвореном простору.

У последњих неколико година нови засади се подижу највише у околини Кикинде где се појављују сигурни купци из Немачке са којима узгајивачи имају унапред договорену цену и осигуран пласман производа.

ТопПрес/ Извор: Телеграф.рс/ Слађана Васић

KOMENTARI