Највећу претњу најпрофитабилнојој грани српске пољопривреде воћарству, представљају климатске промене. Воћари страхују од мраза који би могао да покоси биљке које су пред цветање. Мораће да се припреме и за борбу са сушом у току лета, градом и олујама. Стручњаци понављају да је улагање у заштитне системе – инвестиција, а не трошак.
Двадесетстепени у јануару и фебруару довело је воће у фазу пупољака, па се над воћнацима надвила претња мразом.Акотемпература падне испод нуле, многима ће род бити под знаком питања.
„Зависи од сорте и од парцеле, како и где креће вегетација. Дуго је времена,међутим,још до краја марта и почеткааприла, где смо и даље у ризику“,указујеЈанко Лужанин, воћар из Миоковца код Чачка.
Воћар из села Гргуре код Чачка Драгиша Игњатовић наводи да је урадио све што је требало да би заштито воће – кречење, резање, окопавање….
„Сада је све у божијим рукама.Може да исцвета, као да ништа нисмо радили“, забринут је Игњатовић.
Потребне нове технологије
Да воће не би штитила само „божија рука“, стручњаци апелују на пољопривреднике да уведу савремене технологије. Кажуда јето инвестиција,ане трошак,као и дадржава враћа 50 одсто уложеног.
„Коришћење антифрост система је најбољи начин заштите од ниских температура. Користилисмо гакод јабучастих воћних врста, али смо кренилу и и код коштичавих – код трешње и кајсије.Могу секориститииветро-турбине,те убацивање топлог ваздуха, али и примитиван начинкоришћењабала“,наводи проф. др Зоран Кесеровић са новосадског Пољопривредног факултета у Новом Саду.
Мраз и даље прети
Климатолози кажу да нас очекује пролеће топлије од уобичајеног, али да ризик од мраза и даље прети, највише нижим пределима. Онима који у лето уђу без губитака, борба са последицама климатских промена тек предстоји.
„Ризик је велики за врсте које касно сазревају од великих врућина и суше. Летња сезона нам се доста ‘осушила’, лаички речено, просечно су смањене падавине“,наводи проф. др Ана Вуковић Вимић, климатологсаПољопривредногфакултетау Земуну.
Вуковић Вимићеваистиче да „опасан“ град интезивнијезахвата већу територију, као и да је просечне величине зрна.
Професор Кесеровић наводи да семорају подизати засади са противградним мрежама, јер не штитесамоод града,већ иод високих температура.
Упркос изазовима, Кесеровић процењује да ћемо ове године убрати око милион ичетиристохиљада тона воћа,што је сто педесетхиљада тона више него лане. Највише очекује од шљиве, јабуке и крушке, којима је време ишло наруку.
ТопПрес/ Извор: РТС