Пре тачно 10 година преминуо је патријарх Павле. Његов лик и дело заувек ће бити присутни међу српским народом. Упамтили смо га и као патријарха који је осуђивао свако насиље и злочине, без обзира под каквом капом, униформом и значком чињени, без обзира ком народу и којој вери припадали. Умео је душу људску исцелити благом речју.
Зато се данас присећамо његових мудрих и најлепших речи које су остале иза њега:
„Кад се човек роди, цео свет се радује, а само он плаче. Али треба да живи тако да, кад умре, цео свет плаче, а само он се радује.“
„Љубав је највиша врлина. Све што човек дели са другима смањује се, осим љубави. Што је више дајете, више је имате.“
„Права љубав је једино када љубав не тражи своје. Када волиш неког без икакве логике. То је и права слобода. Е зато сам хришћанин.“
„Чувајте и непријатеље своје и молите се за њих јер не знају шта раде.“
„Не знате ви, децо моја, шта значи глад и колико је деце широм света гладно, а ми бацамо хлеб поред стола и у контејнере. Некима оне представљају живот и наду, а ми их се тако лако одричемо. Сетите се сваки пут гладне деце широм Африке и света када видите мрвице поред стола.“
„Проћи ће све, али душа, образ и оно што је добро остаје заувек.“
„Не заборавимо никада да је зло увек кратког века и само наизглед успешно и блиставо. Зато на злу, лукавству, превари, не треба заснивати ништа, поготово не живот.“
„Не бранимо се од туђег зла, злом у себи.“
„Чувајмо се од нељуди, али се још више чувајмо да ми не постанемо нељуди.“
„Човек не може да бира време у којем ће се родити и живети; од њега не зависи ни од којих родитеља, ни од ког народа ће се родити, али од њега зависи како ће он поступати у датом времену: да ли као човек или као нечовек, без обзира на то у ком народу и од којих родитеља.“
„Није несрећа што ми имамо супротна гледишта, јер се ствар мора сагледати са више страна. Али често код нас долази до оног што није разлика у мишљењу. Тога се морамо ослободити. Ако будемо толерантнији, онда ћемо моћи да схватимо и то гледиште другога. Не да га усвојимо ако није добро, али да га схватимо да не дође до мржње и овог што нас цепа и дели.“
„И себи и другима кажем: мене може да понижава ко год хоће, ал’ да ме понизи нема човека на овом свету, сем једног, а то сам ја. Кад то зна, човек има стабилност.“
„Нема човека без греха, нити без доброг дела.“
„Обавезни смо и у најтежој ситуацији да поступамо као људи и нема тог интереса, ни националног ни појединачног, који би нам могао бити изговор да будемо нељуди.“
„Човек је, поред ума, обдарен и срцем, осећањем и вољом као снагом која може да оствари оно што ум и срце нађу да треба. А осим тога, обдарен је још и слободом. Човек може онако како Бог хоће а може и супротно. Јер, што каже наш филозоф Кожа Кнежевић, „човек је биће коме може и Бог да се обрадује, а од кога може и ђаво да се постиди“. Видите колики је то огроман размак! Где ћемо се наћи, зависи од нас.“
„Време је једно трајање које има прошлост, садашњост и будућност. Али прошлости као времена нема. Има остатака од прошлости. Будућности такође нема, она ће бити. А шта има? Има само садашњост. Та категорија времена не односи се на Бога. На Њега се односи вечност. А вечност је стална садашњост. Нема ни прошлости ни будућности.“
„Када би се сви држали љубави, ова земља би била рај. Али кад би се сви држали бар оног што је мало мање од љубави – јер, љубав је веза савршенства – када би се макар држали принципа „што желите себи, то чините другима; што не желите себи, то не чините другима“, онда би земља, ако не би постала баш рај, била близу раја.“
„Нема човека без греха, нити без доброг дела.“
ТопПрес/ Извор: Телеграф.рс