Национални тим за препород села Србије у серијалу који је почео данас, одговораће наредних дана на питања наших сународника према тематским областима. Прва је воћарство.

После консултација са стручњацима Академијског одбора за село Српске академије наука и уметности, министар Кркобабић и академик Шкорић истичу да се воћарство показало као одличан модел у развоју неразвијених подручја Србије и у решавању економских, социјалних и демографских проблема.

У тој области још нисмо искористили агроеколошке услове које имамо и у воћарство вреди инвестирати.

“Први извозни посао Србије у Америку је био извоз сувих шљива 1893. године, када је извезено 30.000 тона шљива, инкасирано 37 милиона долара и – Србија је избегла финансијску кризу. Волео бих да и данас извоз воћа и воћних прерађевина буде златни посао Србије,” истиче министар Кркобабић!”

Породица у Србији може пристојно да живи од воћарства

Копредседници Националног тима за препород села Србије истичу да, према међународно признатом искуству професора Зорана Кесеровића, једна породица у Србији може пристојно да живи од: 2 хектара боровнице, 3,5 до 4 хектара малина, од 2,5 до 3 хектара јагода и трешања, ако засади купине, јабуке и крушке на 5 хектара, или орах, леску, вишњу, шљиву или брескву на површини од 10 хектара. Велике шансе за финансијски успех постоје и у гајењу јагодастих воћних врста у пластеницима.

Национални тим за препород села Србије препоручује следеће сорте воћа. Шљиве: чачанску лепотицу, чачанску родну, стенлеј и свакако пожегачу као најбољу сорту за прераду, а црвену ранку као веома погодну за производњу ракија.

Од нових сорти одличне су топтејст и презента. Од јабука предлажемо сорте: златни делишес и гала са својим клоновима, грени смит, фуџи.

Међу вишњама препознатљива у Европи као најбоља за прераду је облачинска, али треба садити и крупноплодне сорте као што је шумадинка створена у “Институту за воћарство” у Чачку, као и мађарске сорте ерди ботермо, ерди јубилеум и ујфертошка гроздаста.

Дуња је веома перспективна, а требало би садити лесковачку и врањску али и бугарске сорте асеница, хемис и тријумф.

Више простора требало би посветити чувеној аутохтоној сорти – крушки караманки, али би свакако требало садити виљамовку, аустралијску сорту пакамс тријумф и италијанске турандот и кармен.

Међу јагодама, сорта клери је водећа, док су за пластеничку производњу одличне алба и џоли.

Шанса да повратници из иностранства инвестирају у воћарство и зараде за пристојан живот своје породице постоји у свим крајевима Србије.

У суботичко-хоргошком региону најбоље успевају јабука и вишња.

Фрушкогорски је погодан за све воћне врсте али најбоље резултате дају јабука, бресква, трешња и вишња.

Подунавски регион је погодан за већину воћних врста, али се највише гаје: јабука, бресква, крушка, трешња и кајсија.

Тимочки регион је веома добар за производњу ораха, леске и вишње, а Шумадијски рејон за производњу јабуке, шљиве, малине, купине, јагоде, боровнице, брескве и крушке.

Западноморавски рејон – Краљево, Чачак и Ужице – погодан је за шљиву, малину и боровницу. У Јужноморавском региону – у Лесковцу, Нишу и Прокупљу најбоље резултате дају: вишња, јагода крушка и боровница.

У структури извоза пољопривредних производа Србије три воћне врсте: малина, јабука и вишња се налазе међу првих десет извозних производа.

У последње 3-4 године у структури извоза пољопривредних производа, воће и прерађевине од воћа, налазе се на првом месту са више од 600 милиона долара.

И актуелни пројекат обнове задругарства “500 задруга у 500” села је показао да су воћари добро организовани.

Повратницима из иностранства препоручује се да контактирају задружне савезе Србије и Војводине, и Национални тим за препород села Србије где ће добити неопходне информације.

ТопПрес/ Извор: РТС