Девојке и жене које се одлуче да донирају јајне ћелије од следеће године за то би могле да добијају новчану надокнаду, најавио је министар здравља др Златибор Лончар. У Министарству здравља још немају прецизну рачуницу, али за „Новости“ потврђују да се размишља у више праваца како банка репродуктивних ћелија, формирана пре седам месеци у Клиничком центру Србије, не би још дуго била празна.
Засад је одзив врло мали. Јавило се тек тридесетак мушкараца спремних да дају сперматозоиде, од којих је осам ушло у процедуру, и само једна потенцијална донорка јајне ћелије. Оваквим темпом, мале су шансе да жене и мушкарци који немају своје репродуктивне ћелије, са материјалом донора, ипак, постану родитељи. Депои банке јајних ћелија и сперматозоида су празни, а парови на вантелесну оплодњу са донацијом и даље иду у иностранство.
– Много парова чека донацију, јер им је то једина шанса за родитељство, и много их је, као и жене без партнера, ову процедуру већ радило у иностранству – каже Сандра Јовановић, председница Удружења „Шанса за родитељство“.
– Надамо се да банка у КЦС неће остати празна. Најава министра здравља је похвална, јер у супротном не би било донора.
У многим европским земљама исплата надокнаде за донацију репродуктивних ћелија је уобичајена. Мушкарци добијају од 40 до 250 евра, а жене за јајне ћелије од 800 до 1.500 евра. У Чешкој се, рецимо, у поступку ВТО сперматозоиди из донације наплаћују 100, а јајна ћелија и до 3.000 евра.
– Јасно нам је да се у већини европских земаља донација финансијски подржава – каже Сандра Јовановић. – Кад се каже „плаћање јајних ћелија“ то није етички прихватљиво, већ је то надокнада људима који дарују ћелије.
Гинеколози, међутим, сматрају да исплата надокнаде није пресудан мотив за потенцијалне доноре. Тако је професор др Александар Стефановић, директор Клинике за гинекологију и акушерство КЦС, при којој је и банка ћелија, мишљења да новац није главни покретач и да сва истраживања показују да се највећи број донора за донацију одлучује из алтруистичних разлога.
И стручњаци, и удружења истичу да је за банку репродуктивних ћелија сада најважнија промоција донорства, јер многи грађани који би се евентуално одлучили за тај корак уопште и не знају да банка постоји, или бар не знају каква је процедура.
Донор само једном пару
У Србији је предвиђен модел донације „један на један“, што значи да ће потецијални донор само једном пару даривати ћелије. Међутим, код жена је сама процедура много компликованија, па би то у највећем броју случајева и могло да буде препрека за донацију. Оправданије је очекивати да јајне ћелије дарују жене које су у поступку ВТО добиле више него што им је потребно ћелија за оплодњу, него да у тај сложени процес улазе жене мимо ВТО.
ТопПрес/ Извор: Вечерње новости