Најчешће због предозирања умиру зависници од хероина, затим екстазија (МДМА) и од метадона, подаци су Референтне лабораторије за идентификацију и испитивање психоактивних супстанци при Институту за судску медицину.
Управник Института проф. Слободан Николић каже да је код злоупотребе психоактивних супстанци важна индивидуална преосетљивост појединца и да је било примера да више особа користе неку дрогу која у истој количини и истој дози даје потпуно различите ефекте код сваког понаособ.
Појашњава да се у таблетицама екстазија може наћи више активних супстанци (дрога) и у различитим концентрацијама, те је током 2017. године у таблетама које су анализиране у Референтној лабораторији та концентрација била од 21,95 одсто до 50,34 одсто активне супстанце (до око 140 mg MDMA у таблети).
Како садржај активне супстанце у таблетама варира корисници лако праве грубе грешке и уносом истог броја таблета, мислећи да су исте јачине, угрожавају своје животе.
Шеф Лабораторије Вера Лукић појашњава да екстази, поред осталог делује на терморегулациони систем код људи и да код преосетљивих особа буквално може да „спржи мозак“.
Она за Танјуг каже да је велики проблем са синтетским дрогама и то што је начин дистрибуције промењен. Некада је она до крајњег корисника стизала искључиво преко нарко дилера, а данас млади могу да је наруче и преко интернета.
„Раније смо имали дилере, сада је начин дистрибуције дроге промењен. Деца могу преко интернета да поруче дрогу и јако је тешко стати на пут таквом начину доставе нових психоактивних супстанци“, каже Лукић која је специјалиста токсиколошке хемије.
Појашњава да је данас нарочито забрињавајућа појава новодизајнираних дрога, нарочито синтетских опиоида, којима се према подацима Европског центра за дроге, предозирало више од 260 младих у току 2016/2017 године.
Осим синтетских опиоида, који се некада продају као хероин од кога су токсичнији више пута, значајна група нових психоактивних супстанци су и синтетски канабиноиди – једињења која делују на исте рецепторе као и THC, активна супстанца у марихуани, али имају другачију структуру.
„Претпоставља се да се активна супстанца производи у Кини, да се направи раствор марихуане у неком органском растварачу којим се прска биљна мешавина, затим суши а онда продаје као освеживач простора. Ове биљне мешавине користе се као замена за марихуану „, појашњава она.
У Референтној лабораторији за идентификацију и испитивање психоактивних супстанци раде се анализе углавном биолошких материјала (крви, урина, косе), најчешће у склопу судско-медицинске обдукције особа које су преминуле због предозирања.
Раде и различите друге анализе за потребе судова и тужилаштва, као што је заплењена дрога са улица пре њеног уништавања, анализе за специјализоване установа које се баве лечењем зависника, али постоји и све већи број захтева родитеља који желе да утврде да ли им се дете дрогира.
Лукић каже да родитељи морају да знају да се дрога у организму брзо метаболише, те да су за анализу наркотика узорци избора урин и коса.
„Ако прође 72 сата дрога у организму, у већини случајева не може да се докаже ни путем урина. Међутим, од уношења дроге у организам потребно је, према подацима из литературе, седам до 10 дана да се дрога инкорпорира у корен длаке, тако да анализе могу да се раде и из узорка косе и да се утврди да ли је и у ком периоду особа конзумирала дрогу ако знамо да месечно коса порасте око сантиметар и по“, појашњава она.
Осим косе могу да се користе и друге длаке на телу, те додаје да им је жена , која је сумњала да јој се муж и син дрогирају, послала њихове длаке браде које је сакупљала после бријања и код обојице је пронађено да су користили кокаин.
„Они који желе да провере да ли њихова деца користе психоактивне супстанце треба да имају на уму брзи метаболизам већине дрога да би узорак који донесу на анализу био одговарајући. Родитељима саветујем да купе неколико бочица за урин и да узму узорак урина од детета после неке журке, изласка, или када сумњају да је дете користило психоактивне супстанце. Узорак могу да замрзну и да донесу касније у лабораторију. Такође, узимање узорка треба да буде под надзором“, појашњава она.
У Србији као и свим другим државама Европе и света постоји списак психоактивних супстанци које су законом забрањене. То значи да уколико је нека супстанца на списку контролисаних она не може да се увезе у нашу земљу.
Произвођачи наркотика, на све могуће начине покушавају да заобиђу закон и производе супстанце сличног хемијског састава, са врло малим изменама у хемијској структури и дрогу увозе легално, док се она као нова на тржишту не стави под контролу. Ова трка између произвођача дроге и закона никада није била интензивнија.
На предлог владине Комисије за психоактивне контролисане супстанце Министарство здравља формирало је списак – листу психоактивних контролисаних супстанци, на којима се тренутно налази више од 360 супстанци.
„Само у последњих шест месеци на листу је додато око 20 нових супстанци. Током прошле године такође је додат сличан број нових супстанци“, речено је Танјугу у Министарству здравља.
Информације о новим супстанцама стижу у Министарство здравља преко Система за рано упозоравање из међународних и националних лабораторија.
Након тога Комисија за психоактивне контролисане супстанце разматра састав, структуру, процењује ризик и предлаже министру здравља које супстанце додати на списак листу забрањених супстанци.
ТопПрес/ Извор: Танјуг