Жене у трећем животном добу у Србији имају најмање друштвене моћи, широко су дискриминисане у приступу социјалним и здравственим услугама, управљању имовином и доношењу одлука како у својим домовима, тако и у заједници. Дискриминишући ставови посебно су изражени када су у питању старије жене, које живе саме или имају неку врсту инвалидитета, показао је последњи Алтернативни извештај о дискриминацији над старијим женама у Србији који су на недавно одржаној 72. предсесији Комитета CEDAW у Женеви представили чланови удружења „Amity – снага пријатељства“.
Како се наводи у представљеном извештају, упркос развијеном антидискриминационом оквиру, Закон о равноправности није унапредио фактичко стање у вези са равноправношћу жена, будући да за већину мера нису прописане санкције.
Упркос чињеници да у Србији жене на свим нивоима власти, међу женама на позицијама готово да нема жена са 65 и више година, чак ни у месним заједницама – новоди се у извештају:
– Старије жене су искључене из доношења одлука чак и у својим породицама што је посебно присутно међу старијима и на селу. Старије жене су ретко власнице имовине и углавном се прескачу у реду наслеђивања.
Највећу дискриминацију трпе неписмене жене, које махом живе у сиромаштву и у унутрашњости Србије. Често су без пензије и некада жртве дискриминације и насиља, са најмање могућности да траже заштиту. Додатну потешкоћу чини и померање старосне границе за одлазак у пензију.
Постојеће изједначавање у регулативе, у старосној граници за одлазак у пензију ће утицати негативно на старије жене. Осим тога, старијим женама отежан је приступ здравственим услугама за разлику од мушкараца, како због личних својстава, тако и због сложених процедура у систему здравствене заштите – наводи се у извештају.
ТРПЕ НАСИЉЕ
Жене старије од 65 година живота трпе и психичко и физичко насиље, с тим што је психичко насиље знатно чешће присутно, мада га те жене некада и не препознају.
– Застрашивање, понижавање или исмевање појединих старијих жена је и те како присутно, затим невербална понашања према њима, попут изоловања од пријатеља или активности је такође вид психичког насиља – објашњава Надежда Сатариц из удружења „Amity – снага пријатељства“. – Исто тако, занемаривање њихових потреба, када им се не обезбеде адекватна исхрана, одећа, помагала, када им није пружена неопходна нега и помоћ, када јој се намећу одговорности и обавезе које нису у складу са њеним психофизичким стањем, када су други чланови породице потпуно равнодушни на њено стање, када их неко спречава да располажу својом имовином или када покушавају да је учине „лудом“. Све су то акти психичког насиља према старијим женама.
ТопПрес/ Извор: Вечерње новости