Највећи део отпада од хране у Србији и даље завршава на депонијама

Највећи део отпада од хране у Србији и даље завршава на депонијама

Недостатак подстицајних средстава, ниво знања и заинтересованости предузећа и здравствених установа, три су главне препреке одговорном управљању отпадом од хране, показало је истраживање о информисаности великих генератора отпада од хране, саопштио је данас НАЛЕД.

Резултати истраживања представљени су данас на конференцији Рецепт за отпад од хране, коју су уз подршку ГИЗ-а организовали НАЛЕД и компанија Есо Трон, а једна од главних препорука јесте да се уведе обавеза раздвајања отпада за све који дневно праве или служе више од 50 оброка.

Помоћница министра заштите животне средине Сандра Докић, рекла је да подаци показују да се годишње створи око 2,95 милиона тона комуналног отпада, од чега 40 одсто чини биоотпад у који улази и отпад од хране.

Истакнуто је да се већина отпада од хране и даље најчешће транспортује на депонију, да је друга најчешћа употреба исхрана животиња, а трећа компостирање.

Коришћење отпада у енергетске сврхе и даље се сматра најређим обликом прераде и неискоришћеним потенцијалом.

Директор за одрживи развој у НАЛЕД-у Слободан Крстовић је навео да обновљиви извори енергије имају све важнију улогу, а да је храна за њихово добијање вредан ресурс, што је пројектом „Ка бољем управљању отпадом од хране“ и доказано.

Истраживање које је спровела агенција ИПСОС за потребе пројекта, показало је да се у скоро свим предузећима отпадно јестиво уље предаје оператеру, док отпад од хране одваја 43 одсто предузетника.

Национална координаторка ГИЗ Отвореног регионалног фонда ММС Зорица Билић је истакла да је отпад од хране један од највећих токова отпада на свету и да као такав представља изазов и са друштвеног, економског и еколошког аспекта.

Према подацима извештаја Програма за заштиту животне средине Уједињених нација, у домаћинствима у Србији годишње се баца 83 кг хране по глави становника, што је девет кг више од светског просека.

Како би се ове количине смањиле, са конференције је поручено да су потребне додатне едукације свих корисника и генератора отпада у систему, рационалнија набавка намирница у домаћинствима, као и увођење олакшица за велике трговинске намирнице, како би могле да донирају робу која је пред истеком рока.

ТопПрес/ Извор: Танјуг

KOMENTARI

TOPPRESS: 0
DISQUS: 0