Накнада за сваку враћену амбалажу – Србија последња у Европи по рециклажи кућног отпада

Накнада за сваку враћену амбалажу – Србија последња у Европи по рециклажи кућног отпада

Србија је последња у Европи по рециклажи кућног отпада, а то је највећим делом амбалажа која лако може да се преради и употреби. Међутим, она се и даље баца на сметлишта, док се рециклира мање од један одсто. Грађани желе да рециклирају када им се за то обезбеде услови. Коначно су и компаније, које користе највише пет амбалаже, пристале да се укључе – још само да држава то и законом регулише.

Док пластичене флаше трајно загађују природу, рециклажна индустрија увози употребљену пет амбалажу.

„Генерално су нам капацитети у Србији попуњени 50 одсто. Мимо ‘Гринтека’ имамо још четири фабрике. Ми радимо са 50 одсто капацитета. Недостају нам сировине, па део надокнађујемо мало из увоза, али опет радимо са половичним капацитетом“, каже директор предузећа за рециклажу пет боца „Гринтек“ Михаил Матески.

Према подацима Агенције за заштиту животне средине, током 2021. године на тржиште је пласирано 387 хиљада тона амбалаже. Од 47.200 тона амбалаже од ПЕТ пластике, рециклира се мање од четвртине јер не постоји систем сакупљања.

Дозволу за управљање амбалажним отпадом има седам националних оператера.

„Стакло се у Србији рециклира у врло малим количинама које може да покрије стаклара у Параћину, а сво остало стакло се извози у Хрватску или у Бугарску. За папир имамо рециклажна постројења, за тетрапак имамо два рециклажна постројења“, објашњава оператерка за управљање амбалажом и амбалажним отпадом у „Секопаку“ Виолета Белановић.

У земљама које су увеле депозитни систем, односно плаћање кауције при враћању амбалаже, пластичних флаша више нема у рекама.

„Неко очекивање је да ће управо због циљева које директива о једнократној пластици прописује, а тиче се обавезног учешћа рециклата у новим пет боцама, већина европских држава морати да уведе депозитне системе да би могла да испуни ове циљеве. Депозитни систем даје најбоље резултате зато што се не базира на еколошкој свести грађана, грађани имају врло јак финансијски мотив да добију назад новац који су платили за амбалажу“, истиче Кристина Цвејанови из мреже за циркуларну економију „Грин луп“.

У компанији „Кока кола ХБЦ“ кажу да за опцију депозита треба да постоје одређени предуслови.

„Чињеница јесте да депозит може да буде веома добро решење за тржиште на коме се нека друга претходна решења као што је ИПР систем нису показала довољно ефикасним. Депозит уз одређене предуслове – да мора да буде обавезујући за све, да мора да буде на националном нивоу, да га води индустрија“, каже Тиса Чауђевић из „Кока коле ХБЦ“.

Шкотска, на пример, годишње уштеди 12 милиона евра захваљујући депозитном систему. Хрватска је у последњој деценији шест пута повећала стопу рециклаже.

„Од када се увео депозитни систем нагло је порасла стопа одвајања амбалажног отпада, путем чињенице да свако за ПЕТ, за пластичну боцу, стаклену боцу од алкохолних пића, сокова, чак и од одређених млечних производа добије одређену накнаду“, рекао је Давор Вић из предузећа „Чистоћа“ у Загребу.

Истраживање Центра за унапређење животне средине показује да 95 одсто грађана Србије подржава увођење депозитног система, који подразумева враћање амбалаже уз новчану накнаду.

ТопПрес/Извор: РТС