Наше планине пуне лековитих извора, на њима слабовиди и оболели од туберкулозе годинама тражили спас

Наше планине пуне лековитих извора, на њима слабовиди и оболели од туберкулозе годинама тражили спас

Горњи Милановац – Надалеко је познато да је Шумадија препуна извора здраве и питке воде, а у будућности би баш то можда могло бити наше највеће богатство, ако се и ма у виду да се у бројним државама света купује флаширана вода за пиће. Осим што је одлична за свакодневну употребу, на појединим планинама у срцу Србије налазе се извори за који се од давнина верује да су лековити. Један од њих сакривен је у висовима Сувобора, два километра од села Брајићи које је чувено по томе што су се управо ту једини пут очи у очи срели Тито и Дража.

„Извор је скривен дубоко у шуми, врло тешко је до њега доћи. Кад је снег то је готово и немогуће. Годинама се верује да лечи од туберкулозе, помаже слабоводима. Вода је чак проглашена светом и у народу се још зове и Христова вода. Један мештанин који је пре неколико деценија боловао од туберкулозе, док је чувао овце пио је само воду са тог извора. Кад је отишао код доктора рекао му је да је болест нестала као руком односена. Девојци која је имала отворене ране, умивајући се овом водом оне су брзо зацелиле“, каже за РИНУ Рајо Петровић мештанин села Брајћи.

Од тада народ околних села, највише током летњих месеци, овде пристиже са флашама и бидонима како би насули воду, попили је или се са њом умили. То веровање сачувало се све до данас, кад такође долазе путници намерници у потрази за здрављем. Највише људи има за Младу недељу, тада кажу да је вода најлековитија.

Невероватно богатство Србије, наше планине пуне лековитих извора, фото: РИНА

Из светог извора, названог Христова вода сваког минута избија 20 литара воде, па је ово место поприлично издашно. Био је често затрпаван, али је вода својом снагом поново избијала на површину. Да је овде некада долазило пуно света, сведочила је и гомила новчића на његовом дну. Мештани кажу да су једном сиромашни ђаци узели тај новац, али да су се касније удавили у изненадној бујици.

„После Другог светског рата овај извор био је под заштитом полиције, која је на овом месту дежурала даноноћно, пошто су бранили да се вода носи. Чувар који је био из тог села и није комшијама хтео да забрани да точе лековиту воду, чак је одлужио и затворску казну“, каже Петровић.

Свети извор код Брајића, ипак није једини на територии Горњег Милановца чија вода се сматра лековитом. Ту су и Савина вода на Савинцу, као и извори у Брђанима и Горњој Црнући, па се може рећи да се у ово делу Србије можда крије изузетан потенцијал за развој бањског туризма.

ТопПрес/ РИНА

KOMENTARI

TOPPRESS: 0
DISQUS: 0