Очекивали смо да ће ове године цена малине по килограму бити између 270 до 320 динара, тако да је цена малине по килограму од 400 динара изненађење за све, изјавио је данас министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислав Недимовић.

Велику потражњу за српским малинама условио је лош род код главних конкурената, у Пољској и Чилеу, а министар је након обиласка ивањичких малинара апеловао на њих да ову добру годину и приходе искористе како би уложили у производњу.

„Година је добра, али је питање шта ће бити већ следеће. Зато је јако важно да се улаже у противградне мреже, систем заштите, али и да се занове засади, јер ће тако имати много већи род“, рекао је Недимовић за РИНУ.

Каже да се у селу Прилике сусрео сам са домаћином који је гајио око 30 ари старих и одмах поред 30 ари нових засада малина и приход је на тим другима био чак три пута већи.

„Мора да се улаже у технологију, како би род био загарантован. За малином тренутно влада велика потражња, а нема је зато је јако важно да искористимо ову шансу. Министарство ће кроз субвенције такође помоћи за улагања у малињаке“, изјавио је Недимовић.

Мештанин ивањичког села Брезова Ацо Ђокић каже да су дочекали и то да малина сада кошта као килограм меса.

„Коначно је дошло време и да се труд нас пољопривредника цени. Знамо да је велика потражња за нашом малином, чак и Пољаци претходних месеци трагају за нашим црвеним златом, јер је род код њих подбацио. Хладњачари сада нас зову и питају за воће, а пре је било обрнуто. Род је солидан, али се надамо скоријој киши како се плодови не би осушили“, рекао је Ђокић.

Вредност радова на брани у Ариљу 100 милиона евра

Недимовић је обишао данас радове на изградњи бране и акумулације „Ариље-профил Сврачково“ и изјавио да ће након изградње аутопута то бити највећа инвестиција која ће бити реализована у западном делу Србије, а њена вредност са завршним радовима износиће 100 милиона евра.

Недимовић је након обиласка бране казао да је њена изградња још један од примера који показује да се у Србији завршавају пројекти који су на своју реализацију чекали више од 40 година.

„Завршетком радова формираће се језеро које ће се простирати на површини од 139 хектара, а које ће бити у функцији водоснабдевања грађана неколико општина и града Чачка. Имаће велики значај и за одбрану од поплава. Предвиђено је да се брана користи за прихватање поплавног таласа и самим тим повећа степен заштите читавог подручја“, изјавио је Недимовић за РИНУ.

Радови на изградњи започели су 2011. године, а прошле је завршена улазна грађевина опточног тунела којим је предвиђено да протиче читава река, да би у сувом кориту почело подизање бране.

Један од најзахтевнијих објеката на градилишту, водозахватна кула, пројектована је у висини од 61 метар.

То је објекат који ће бити у акумулацији и служи за захватање воде са три нивоа, за снабдевање Ариља, Пожеге, Лучана, Чачка и Горњег Милановца.

Директор Јавног предузећа „Србијаводе“ Горан Пузовић рекао је да је до сада завршено 25 одсто радова и додао да је у плану да цео пројекат буде завршен у наредних пет година.

„Ове године завршавају се најтежи радови, предвиђено је да буде уложено 765 милиона динара, а у наредном периоду улагаће се преко милијарду динара како би радови текли предвиђеном динамиком“, рекао је Пузовић.

Једна од највећих инвестиција у овом делу Србије финансира се углавном средствима Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.

ТопПрес/ Извор: Танјуг