Недимовић: Извоз српске пшенице у Египат од децембра

Недимовић: Извоз српске пшенице у Египат од децембра

Извоз првих количина пшенице из Србије у Египат, земљу која највећи глобални увозник пшенице, требало би да почне у децембру ове године или јануару 2019, изјавио је данас министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислав Недимовић.

Министар каже да ћемо први пут после 30 година моћи да извеземо пшеницу у Египат, те да је Србија као држава добила за то сертификат.

„Све оно што се о томе пуно причало последњих 20 или 30 година, сада постаје реалност“, рекао је Недимовић на конференцији за новинаре са представницима Европске банке за обнову и развој (ЕБРД).

Недимовић је навео да се очекује да у последњој недељи новембра и почетком децембра увозник обави контролу складишних капацитета.

Србија, рекао је министар, има два милиона тона пшенице за извоз с озбиром да су ове године били одлични приноси и додао да Египат тражи добар квалитет зрна.

„Кад сте највећи купац, тражите најбољу робу“, каже Недимовић.

Колико је извоз пешенице у Египат велика ствар, навео је, говори и то што је председник Русије својевремено морао да иде у Египат на потписивање таквог уговора.

Недимовић је рекао да оно што Србија планира са Египтом када је реч о извозу пшенице, исто планира са извозом кукуруза у Кину и Индонезију.

Говорећи о овогодишњем приносу пшенице, Недимовић је рекао да је наша пшеница доброг квалитета, али да ове године није имала тако високи квалитете као претходних година.

Министар, међутим, каже да је на 600.000 хектара ове године произведено три милиона тона пшенице и да имамо велике количине за извоз.

„Чекамо сад да нам Дунав буде мало издашнији у погледу воде да можемо све то да извеземо. Извоз иде добро, али могао би бити и већи. У овом тренутку доста извозима у Италију камионима, али не можемо у Румунију због ниског водостаја Дунава, који је важан за српску пољопривреду“, рекао је Недимовић.

Додао је да због тога не можемо ни да увеземо важне репроматеријале за пољопривреду, као што је ђубриво, али наводи да у новембру не би требало да буде проблема са водостајем и пловидбом.

Министар је рекао да уз исте трошкове 40 пута више робе може да се извезе реком него камионима и истакао да је зато важно улагати у речну и лучку инфраструктуру и развијати што више тачака дуж Дунава за складиштење робе.

Недимовић је рекао да ће Министарство наставити сарадњу са ЕБРД у вези са промовисањем пољопривредних производа из Србије и њиховом пласману у иностранству, а да је у плану рад на пројекту система за наводњавање.

Објаснио је да је концепт тог пројекта другачији од система за наводњавање које Србији ради у сарадњи са Абу Даби Фондом.

Навео је да са Абу Даби Фондом радимо двонаменске системе како би постојећи канали за одводњавање могли да служе и за наводњавање, док се пројекат са ЕБРД односи на припрему вештачких акумулационих језера којих, на пример, на Фрушког Гори има 13, а изграђена су пре 40 или 50 година и требало је да служе за наводњавање јужне падине Фрушке Горе.

Нажалост, каже министар, због 90-тих година и немара према ресурсима, та акумулациона језера су замрљана и запрљана, и идеја је да сва буду приведена намени.

Додао је да је са ЕБРД планиран и пројекат на простору Неготинске крајине како би се вода из Дунава спустила за наводњавање земљишта, а требало би да буду иновирани и пројекти који су рађени пре 20 или 30 година.

„Идеја је да кроз подршку ЕБРД од 2020. до 2023. и 2024. све то завршимо. Настављамо сарадњу са ЕБРД на промоцији пољопривредних производа за извоз ка дестинацијама које су платежно добро способне. Дефинисали смо производе који могу да користе томе“, каже Недимовић.         Директорка ЕБРД за Западни Балкан Жужана Харгитаи рекла је да је та банка до сада у Србији уложила пет милијарди евра, од чега је трећина средстава отишла на финансирање приватног сектора, а добар део новца за пољопривреду.

Изразила је очекивање да ће са Србијом бити настављен рад на модернизацији пољопривреде, те најавила помоћ Србији у погледу безбедности хране и фитосанитарне контроле и наставак улагања у пољопривреду како би производи из Србије били конкурентни на трижсту ЕУ.

Директор агробизнис сектора за југоистоцну Европу ЕБРД Миљан Ждрале рекао је да је српска пољопривреда један од највазнијих погона и локамотива развоја српске економије, те да ће бити настављена сарадња на промоцији српске пољоприведе и извозника.

Најавио је да ће се први пут ове године на глобалној конференцији жита у Женеви, уз више од 550 учесника из свих земаља света, представити Асоцијација жита Србије, као и потенцијали улагања у речну инфраструктуру будући да је Дунав најкраћа рута за извоз производа из Србије.

ТопПрес/ Извор: Танјуг, РТВ

KOMENTARI