Foto-ilustracija- Profimedia-Wavebreak

У Србији недостаје око 30.000 занатлија различитих профила, показује рачуница Грађевинске коморе Србије, а стручњаци и надлежниупозоравају да је тешко надоместити дефицит овог кадра, а решење виде у вишим платама, бољим условима рада, дуалном образовању и бољем планирању на тржишту рада.

Горан Родић из Грађевинске коморе каже да Србији недостаје „читава занатска елита“ што погађа и грађевински сектор који је ослоњен на чак 50 индустријских грана.

„Међу њима нису само тесари, армирачи, зидари, столари, …већ и они који се баве електро-инсталацијама, машинским инсталацијама али и високо технолошки мајстори, и ако они буду одлазили у иностранство нећемо моћи да одржавамо постојеће системе“, рекао је Родић за Танјуг.

Наводи да су ове струке тражене у иностранству и да би тренутно према томе колико су потребни око 100.000 људи могло да се запосли у земљама Западне Европе.

„Тешко је надоместити квалитетну радну снагу и приметно је да долазе грађани Македоније, Албаније да раде код нас. Највећи проблем је што нам недостају мајстори, квалификовани руковаоци машина, добре пословође…“, истиче Родић и наводи да је решење дуално образовање и „подмлађивање“ занатског кадра.

Јер како каже, садашњи радници су све старији, имају углавном више од 50 година и неопходна је „смена генерација“.

Он истиче да у Србији сада њихова примања нису више тако занемарљива и да су за неке послове дневнице скочиле и на 100 евра.

У огласима које објављују послодаваца може се видети да се понуђене плате крећу од 35.000 динара па чак до 2.500 евра, а разлика у висини примања зависи од тога да ли је рад за стално, на одређено током израде пројекта и од стручности, искуства и знања у методама заваривања.

Као пример у Инфостуду , порталу за запошљавање наводе огласе за тесаре којих је током ове године објављено 180 огласа, а просечно по огласу јавило се пет кандидата

Просечна понуђена плата износила је око 60.000 динара, док је у два огласа плата знатно одскочила, а послодавац је понудио плату од 2.500 до 3.000 евра.

Игор Симовић из једног водоинсталатерског сервиса у Београду каже да се њихове плате у Србији крећу од 50.000 (фиксни износ) па навише, у односу на то колико раде, истиче да за њих посла увек има, али да доста колега одлази у иностранство због бољег плаћања.

У Инфостуду, указују да је проблем што не могу сви послодавци да понуде високе зараде и одличне услове рада да већ годинама због тога влада дефицит и борба послодаваца да привуку и задрже расположиве кадрове.

„Остају без кадрова, многи се одлучују за боље послодавце,или одлазе у иностранство где су услови далеко бољи“, истичу представници Инфостуда.

Они подсећају да се од 2020. очекује либерализација тржишта рада са Словенијом и Немачком у којима недостају управо струке које су и код нас дефицитарне, па остаје да се види како ће се српски послодавци изборити са овим изазовом.

Као проблем наводе и недостатка школованог кадра и то искључиво када је реч о неквалификованим позицијама, због незаинтересованости младих за ова занимања, а, како наводе, не виде прилику да тиме могу да буду како брзозапошљиви, тако и веома добро плаћени.

Подаци Инфостуда показују да је на тржишту послова који не захтевају висок степен стручне спреме, најтеже доћи до кадрова из области неге лепоте (фризер, козметичар), угоститељства (кувар,месар, пекар), грађевине (армирач, зидар ) и машинства (аутолимар, металоглодач, столар).

У Националној служби за запошљавање (НСЗ) кажу да што се тиче оних који су на евиденцији те службе до посла брже долазе оператери на ЦНЦ машинама, заваривачи, утотроничари/мехатроничари, књиговође, кувари, електротехничари- електронике, рачунара, рачунарских мрежа и телекомуникација, техничари мехатронике, техничари за биотехнологију, техничари за компјутерско управљање, тесари, зидари, армирачи, месари.

Код тих профила, у највећем броју случајева, првенствени услов за запошљавање је одговарајуће радно искуство као и поседовање специфичних знања и вештина, објашњавају у НСЗ.

У последњих неколико година за те профиле послодавцима нуде услугу међурегионалног посредовања, која подразумева да се у поступак прелиминарне селекције укључују лица са подручја целе Србије или места за која је послодавац заинтересован.

Председник Србије Александар Вучић упозорио је недавно да ће Србија више имати све више проблема да обезбеди довољан број столара, бравара, тесара, зававаривача и других занатлија, да свиу желе чисте улице, изграђене путеве и најавио да ће занатлијама драматично расти примања, а падаће менаџерима и свима осталима.

„Код нас ће, на пример, водоинсталатери бити најплаћенији. И треба да буду, када нисмо на време разумели да се више траже водоинсталатери, него правници. Морамо да разумемо којих занимања нема на тржишту“, поручио је председник.

А министар рада Зорана Ђорђевић истиче да је важно да се проблему иде у сусрет те да би директори филијала НСЗ у Србији требало да обилазе своја места како би знали које струке су потребне послодавцима како би се правовремено надоместио проблем недостајућих кадрова.

ТопПрес/ Извор: Танјуг