Топола – Зуб времена одавно је нагризао бројне аутомобиле који су обележили нашу прошлост. Склоњени у страну и препуштени времену одавно већ не крстаре друмовима, а многи се ових лепотана сећају једино из култних филмова. Ипак, у варошици подно Опленца, опел адам олимпија добија нов живот и једино овде можете видети оца са два сина како од старог аутомобила прави нови.

„Где год сам налазио стари аутомобил ја сам га довозио кући и рестауирао, није ми било тешко да одем на други крај Србије само да спасим наше национално благо. Прву опел олимпију сам узео у Пласковцу, била је до пола затрпана у ђубрету, цео дан смо риљали и откопавали да дођемо до ње. Другу сам извукао из шуме, била је обрасла дрвећем и растињем, две године сам секао дрва да би дошао до аута, једва смо искрчили, али ништа ми није било тешко. То је страст, љубав, нисам жалио новац да платим и да је довезем кући, а онда следе године рада и сређивања како би јој вратио аутентичан изглед“, прича Драган Спасић  – Паја (55) из Тополе.

Драган Спасић Паја, фото: ТопПрес

Опел адам олимпија коју тренутно рестауирира је 1938. годиште, последњи пут је регистрована 1976. године.

„Њен власник је имао жељу да је репарира међутим, није имао новца за то. Када сам је растурио изненадило ме је колико је унутра била у добром стању, после толико година.  Мотор одличан, све има аутентично, ништа на њему није преправљано. Често прођу године док ауто средим, без оригиналног шафа нећу да га наместим и зато тај посао траје годинама, јер желим да буде као што је било некада. Сваки динар се улаже у ово и јако је скуп хоби, али кад се воли онда се не гледа рачуница. Највише волим опел олимпију и за седам година колико се бавим овим послом добро сам изучио сваки њен део“, каже Спасић.

Док се аутомобил не среди често прође и по неколико година, фото: Приватна архива/ТопПрес

Овако сређен аутомобил може се регистровати по тзв. хистори моделу, а купци су најчешће богатија клијентела.  Паја је до сада од овог хобија имао берићет, ипак, како каже жали што су аутомобили из Србије углавном завршили у иностранству. Цена оваквог аутомобила може достићи чак 30.000 евра.

„Имао сам много понуда да продам,  човек из Минхена је долазио и давао ми 5.000 евра овде у дворишту али нисам продао. Зарадио јесам, али ни то није лепо, јер би можда  та возила остала у Србији, ружно је што одлазе од нас. До сада сам много возила купио и препродао јер нисам имао новца да их рестауирам, а коме год сам продао аутомобил истерао га је из Србије. Нудили су ми да возим вински пут, туризам туре, чак сам имао понуду  да возим у серији ‘Сенке над Балканом’, али није ми то циљ. Мени је од детета била страст глума, глумио сам кроз школу и сада имамо групу и наступамо. Ипак сам ја дете отписаних, у сећању су ми министар Јовић и Лула и баш овај ауто Тихи и Прле возе.  Кад завршим ову олимпију жеља ми је да је извезем и да се сликам на Опленцу пред црквом“, рекао је рестауратор из Тополе.

Иначе, опел олимпиа је била направљена као национално возило у Немачкој, за време рата њима је служило за превоз официра. У том периоду, бројни аутомобили ове марке су довежени у Србију где су и остали  као ратни трофеји.

ТопПрес

Старе аутомобиле Паја враћа у возно стање, фото: приватна архива/ ТопПрес

 

Читав дан откопавали око возила да би га рестаурирали, фото: Приватна архива/ ТопПрес